Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac gostuje sa dramom „Jelena Anžujska“ 

Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac gostovaće 5. novembra (20:30) na Sceni „Raša Plaović“ sa dramom „Jelena Anžujska“, po tekstu Jelene Kajgo, u režiji Tatjane Mandić Rigonat, što će, ujedno, biti i beogradska premijera te predstave. 

Drama, nastala u koprodukciji Knjaževsko-srpskog teatra, Festivala „Ćirilicom” u Budvi, Narodne biblioteke Budva i „Kultura sada” iz Beograda osvetljava život i lik jedne od najznačajnijih ličnosti srpskog srednjeg veka, kraljice Jelene Anžujske. 

„Bilo mi je veliko zadovoljstvo i veliki izazov osvetliti kroz dramsku strukturu život i lik kraljice Jelene Anžujske, žene kralja Uroša Prvog, i majke kraljeva Dragutina i Milutina. Ne samo zato što je ona bila dugogodišnja vladarka Zetske oblasti, pa samim tim uticala u velikoj meri na politiku tadašnje Srbije, već na prvom mestu zato što je, kao visoko obrazovana ličnost, doprinosila razvoju pismenosti i graditeljstva, pomažući izgradnju brojnih crkava i manastira i otvarajući škole za mlade žene pri svojim dvorovima. Kroz njen život, pa tako i kroz dramu, prelamaju se uzbudljive istorijske okolnosti, kada Srbija, u stalnim trvenjima između Mlečana, Tatara, Bugara, Latina, Romeja..., postaje bogata i moćna država, i u velikoj meri utiče na političke okolnosti i sliku Evrope tog vremena“, kaže Jelena Kajgo.

Tatjana Mandić Rigonat ističe da režiranje praizvedbe domaće drame predstavlja posebnu radost i naglašava da je drama Jelene Kajgo bila za nju višestruko inspirativna, uzbudljiva i važna.

„Jelena Anžujska je fascinantna istorijska ličnost koja širinom svojih pogleda na život i svojim delima prevazilazi okvire srednjeg veka. Ali, život Jelene Anžujske prekrila je tišina vekova. Drama je inspirativna zbog odnosa prema istorijskim činjenicama i istorijskim prazninama koje pokreću maštu. Drama je mozaičke strukture, s akcentom na porodičnim krvavim odnosima zbog otimanja o vlast – krunu. Moglo bi se reći da je to drama o Jeleni, ženi, majci, vladarki i svima oko nje, mužu, sinovima, unuku, kroz istorijske datosti. Očevi i sinovi, braća, ispisuju jednu šekspirijansku hroniku. U drami postoji i lik Jelenine kćerke Brnče, i taj lik za mene je bio impuls za građenje strukture predstave, jer je u potpunosti sazdan na fantaziji. Tako da sam predstavu oblikovala kao scenski životopis ili žitije Jelene Anžujske po njenoj kćerki Brnči, s akcentom na prosvetiteljskom radu Jelene Anžujske i poetskoj istini o njenom životu“, navodi rediteljka i ističe da je tu liniju potencirala uvođenjem latinskih i grčkih citata, jer je Jelena bila poliglota i vanredno obrazovana žena koja je govorila pet jezika.

„Inspirisana njenim veličanstvenim životom, napisala sam pesmu o njoj, i delovi te pesme postali su sastavni deo predstave, ugrađeni su u njenu dramaturgiju kao i delovi Tropara Svetoj Jeleni Anžujskoj. Srednjovekovna umetnost, freske, njihova ornamentika i boje, bili su inspiracija za estetski oblik predstave kao obreda sazdanog od fantazije, lepote, krvi i istorije“, naglašava Tatjana Mandić Rigonat koja potpisuje i dramaturgiju, izbor muzike i koncept scenskog prostora.

Naslovnu ulogu tumači gošća Marija Bergam, a u podeli su i  Nikola Milojević (Kralj Uroš), Nadežda Jakovljević (Brnča), Bogdan Milojević (Kralj Dragutin/ sin), Avram Cvetković (Kralj Milutin/ sin) , Ilija Ivanović (Stefan Dečanski) i prvak Drame Narodnog pozorišta u Beogradu Branko Vidaković koji, kao gost, nastupa u ulozi poverenika Radana.

Scenograf je Vesna Popović, kostimograf Stefan Savković, muzički saradnik Elio Rigonat, za video je bila zadužena Jelena Tvrdišić, dok je dizajn svetla uradio Radomir Stamenković.

Predstava je praizvedena u Budvi 7. septembra, a premijera u Kragujevcu održana je 8. oktobra.