Књажевско-српски театар Крагујевац гостује са драмом „Јелена Анжујска“ 

Књажевско-српски театар Крагујевац гостоваће 5. новембра (20:30) на Сцени „Раша Плаовић“ са драмом „Јелена Анжујска“, по тексту Јелене Кајго, у режији Татјане Мандић Ригонат, што ће, уједно, бити и београдска премијера те представе. 

Драма, настала у копродукцији Књажевско-српског театра, Фестивала „Ћирилицом” у Будви, Народне библиотеке Будва и „Култура сада” из Београда осветљава живот и лик једне од најзначајнијих личности српског средњег века, краљице Јелене Анжујске. 

„Било ми је велико задовољство и велики изазов осветлити кроз драмску структуру живот и лик краљице Јелене Анжујске, жене краља Уроша Првог, и мајке краљева Драгутина и Милутина. Не само зато што је она била дугогодишња владарка Зетске области, па самим тим утицала у великој мери на политику тадашње Србије, већ на првом месту зато што је, као високо образована личност, доприносила развоју писмености и градитељства, помажући изградњу бројних цркава и манастира и отварајући школе за младе жене при својим дворовима. Кроз њен живот, па тако и кроз драму, преламају се узбудљиве историјске околности, када Србија, у сталним трвењима између Млечана, Татара, Бугара, Латина, Ромеја..., постаје богата и моћна држава, и у великој мери утиче на политичке околности и слику Европе тог времена“, каже Јелена Кајго.

Татјана Мандић Ригонат истиче да режирање праизведбе домаће драме представља посебну радост и наглашава да је драма Јелене Кајго била за њу вишеструко инспиративна, узбудљива и важна.

„Јелена Анжујска је фасцинантна историјска личност која ширином својих погледа на живот и својим делима превазилази оквире средњег века. Али, живот Јелене Анжујске прекрила је тишина векова. Драма је инспиративна због односа према историјским чињеницама и историјским празнинама које покрећу машту. Драма је мозаичке структуре, с акцентом на породичним крвавим односима због отимања о власт – круну. Могло би се рећи да је то драма о Јелени, жени, мајци, владарки и свима око ње, мужу, синовима, унуку, кроз историјске датости. Очеви и синови, браћа, исписују једну шекспиријанску хронику. У драми постоји и лик Јеленине кћерке Брнче, и тај лик за мене је био импулс за грађење структуре представе, јер је у потпуности саздан на фантазији. Тако да сам представу обликовала као сценски животопис или житије Јелене Анжујске по њеној кћерки Брнчи, с акцентом на просветитељском раду Јелене Анжујске и поетској истини о њеном животу“, наводи редитељка и истиче да је ту линију потенцирала увођењем латинских и грчких цитата, јер је Јелена била полиглота и ванредно образована жена која је говорила пет језика.

„Инспирисана њеним величанственим животом, написала сам песму о њој, и делови те песме постали су саставни део представе, уграђени су у њену драматургију као и делови Тропара Светој Јелени Анжујској. Средњовековна уметност, фреске, њихова орнаментика и боје, били су инспирација за естетски облик представе као обреда сазданог од фантазије, лепоте, крви и историје“, наглашава Татјана Мандић Ригонат која потписује и драматургију, избор музике и концепт сценског простора.

Насловну улогу тумачи гошћа Марија Бергам, а у подели су и  Никола Милојевић (Краљ Урош), Надежда Јаковљевић (Брнча), Богдан Милојевић (Краљ Драгутин/ син), Аврам Цветковић (Краљ Милутин/ син) , Илија Ивановић (Стефан Дечански) и првак Драме Народног позоришта у Београду Бранко Видаковић који, као гост, наступа у улози повереника Радана.

Сценограф је Весна Поповић, костимограф Стефан Савковић, музички сарадник Елио Ригонат, за видео је била задужена Јелена Тврдишић, док је дизајн светла урадио Радомир Стаменковић.

Представа је праизведена у Будви 7. септембра, а премијера у Крагујевцу одржана је 8. октобра.