Vrhunski slikar, kostimograf, scenograf, nadaleko priznati kreator lutaka i svetski putnik, Milena Jeftić Ničeva Kostić (1943-2021) zaputila se ka večnosti.
U svakoj od umetničkih oblasti kojima se bavila, svojom je kreativnošću i maštom stvarala čudesne nove svetove. I u svakoj bila sjajna i neobična. Neponovljiva.
Koliko je bilo kompleksno već samo njeno ime i prezime, toliko je slojevito, sadržajno, stvestrano i jedinstveno bilo njeno stvaralaštvo. Oni koji su mislili da se iza Milene Jeftić Ničeve Kostić kriju bar dve osobe nisu se mnogo prevarili, jer je u svom bogatom opusu i trajanju istinski prožela više identiteta.
Rođena 1943. godine u Tomaševcu, u Banatu, čije njive i Tamiš je ovekovečila u seriji crteža i pastela, Milena JNK diplomirala je na beogradskom Fakultetu primenjenih umetnosti, gde je i završila postdiplomske studije na odseku za scenski kostim.
Mnogo je i sa iskrenom strašću radila za pozorište: i ono "malo", na Tašmajdanu (u "Dušku Radoviću" je "zaradila penziju"), kao i za velike scene, širom Srbije. Kao autor scene ili kostima, sarađivala je sa našim vrhunskim rediteljima - Arsenijem Jovanovićem, Vidom Ognjenović, Mirom Erceg, Egonom Savinom, Ivanom Vujić, Tanjom Mandić Rigonat.
Gde god da se našla na planeti, a putovala je neumorno, od Meksika, preko Indije, do Australije, uz sebe je imala skicen-blok, jer je jezik sa kojim je vodila dijalog sa svim bićima i stvarima oko sebe bio prevashodno likovni.
Od tih beleški potom bi u njenom ateljeu nastajali čitavi cuklusi. Predstavila ih je na desetinama izložbi. Među prvima su nastajale serije slika "Krojački saloni" i "Popravke čarapa", iz sedamdsetih godina prošlog veka, a usledile su "Životinje", "Glave", "Žita - oranice - vode", "Izbušeno nebo", "Cvetanje", "Tropi", do poslednjeg "Sumraka".
Pišući o njenim delima, istoričar umetnosti Jovan Despotović, u monografiji objavljenoj pre jedne decenije, nazvao je svoj tekst prema istočnjačkoj maksimi - "Spazih laticu, videh univerzum", upravo zato što je uspevala, da na platnima, u jednom koraku, spoji malo, trivijalno, jedva uočljivo, sa ogromnim, svepostojećim i kosmičkim. Da uhvati ono što se nalazi između trena i beskonačnosti.
Radovi srpske Džordžije O'Kif, kako su je zvali, nalaze se u Narodnom muzeju u Beogradu, Muzeju savremene umetnosti, Muzeju grada Beograda, Muzeju primenjene umetnosti, Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, Galeriji Matice srpske, Muzeju savremene umetnosti u Jerevanu, Benjamin Duhl auditorijumu u Tel Avivu, Gradskoj kući u Solentuni, Muzeju pastela u Sen Kentenu, Silpakom univerzitetu u Bangkoku.
Tokom svog višedecenisjkog stvaralaštva MJNK nagrađena je sa više od 30 priznanja. Među njima su i ona za likovno stvaralaštvo: otkupna nagrada Muzeja savremene umetnosti, Oktobarski salon, Beograd, Velika nagrada Srbije, ULUPUDS (dodeljuje Ministarstvo za kulturu Srbije), Nagrada za crtež Četrvtog Bijenala crteža i male plastike, Nagrada Oktobarskog salona. Nagradu za životno delo dobila je od ULUPUDUS-a.
Svoje legate, za života, zaveštala je Galeriji Matice srspke i Kući legata, koja trenutno baštini najcelovitiju zbirku njegih radova. Pre nekoliko meseci poklonila je Kući legata i stan-atelje, u kome je živela i stvarala, da jednoga dana postane mesto sećanja na njenu osobenu ličnost. Milena Jeftić Ničeva Kostić nas je, posle duže i teške bolesti, napustila juče u Beogradu. Počivaće u Tomaševcu, gde su je putevi uvek vraćali, gde god da je bila na zemljskom šaru.
M. Kralj (Večernje novosti)
