Tako čine sve

O delu

Tako čine sve (Così fan tutte) je opera koju je 1790. godine komponovao V. A. Mocart na libreto Lorenca da Pontea. Naizgled lagana priča o ljubavi, prevari i iskušenju zapravo duboko zadire u prirodu ljudskih odnosa, preispitujući poverenje, vernost i slabosti. Iako je muzički savršeno oblikovana, Tako čine sve dugo nije uživala punu popularnost. U 19. veku bila je retko izvođena jer je njena radnja, koja otvoreno prikazuje prevaru i ljubavnu nepostojanost, mnogima delovala nemoralno ili cinično. Publika i kritika tog vremena očekivale su idealizovanu sliku ljubavi, a ova opera je bez milosti razotkrivala upravo suprotno. Tek u 20. veku, sa novim shvatanjem psihologije likova i većom spremnošću da se prihvati ambivalentnost ljudske prirode, Tako čine sve je počela da dobija svoje zasluženo mesto u svetskom repertoaru kao jedna od najsuptilnijih i najsavremenijih Mocartovih opera.
Radnja opere počinje  jednom naizgled naivnom opkladom: Don Alfonso ubeđuje svoje mlade prijatelje Feranda i Guljelma da njihove devojke Dorabela i Fjordiliđi neće izdržati test vernosti. Momci se prerušavaju u misteriozne strance u pokušaju da osvoje devojku svoga prijatelja, čime isprva naivna igra prelazi na opasan i izrazito klizav teren. U početku ih devojke odbijaju, ali vremenom uz svesrdnu pomoć zaverenika Don Alfonsa i konobarice Despine i upornosti momaka koji sve više uživaju u igri, polako popuštaju. Dorabela prva prihvata novu avanturu, dok Fjordiliđi duže odoleva, ali na kraju i ona popušta. Kada maske konačno padnu, istina ispliva na površinu – o ljubavi, iskušenju i onome što smo spremni da zaboravimo i prevaziđemo. Pitanje je – ko je dobio opkladu? Ko je zapravo pobedio? Možda svi. A možda – niko.

Reč reditelja

Tako čine… sve? 
Na prvi pogled, opera Tako čine sve deluje kao lagana komedija o sitnim ljubavnim iskušenjima, međutim ona je duboko protkana mizoginim motivima. Ženska nepostojanost i naivnost upravo predstavlja predmet komedije. Ova predstava preispituje da li je stvarna nepostojanost u srcu žena — ili u ljudskoj prirodi uopšte? Postavka ove opere u okolnostima klupskog noćnog života pomera fokus sa osude na razumevanje složenosti međuljudskih odnosa u savremenom svetu. U vremenu gde je sve dostupno i kada se socijalni konstrukti mnogo lakše ruše, teško je izgraditi postojane i trajne ljubavne odnose. Ljubavne igre lako postaju igre vatrom i one od nas prave drugačije ljude, sve manje sposobne da veruju u ideale. 
Klasična opera dugo je bila percipirana kao elitistička i udaljena od svakodnevnice. Nekoliko decenija unazad ona prolazi kroz veliku transformaciju sa namerom da se ova najsloženija umetnička forma približi široj publici i savremenom duhu. Opera Tako čine sve koju interpretiraju mladi, a koja je prevashodno namenjena mladoj publici, postavlja pitanja koja se tiču kompleksnosti emotivnih odnosa jedne generacije. Da li se iza opuštenog stava kriju duboki strahovi? Da li je ranjivost mana? Ima li uopšte ljubavi… u klubu? U srcu ove priče ne stoji osuda, već naprotiv – razumevanje. Dva mlada para će se večeras poigrati sopstvenim osećanjima i potrebama. Njihov ples će biti intenzivan dok se ne upale svetla. A kada se svetla upale ostajemo ogoljeni jedni pred drugima. Ogoljeni sa svim svojim osećanjima, strahovima, kajanjem i sramotom. Tada je pravi trenutak da se postavi pitanje: šta je ljubav kada se usudimo da budemo ono što jesmo? 

Reč mentora

Sve značajne svetske operske kuće imaju Operski studio, kao važan korak  usavršavanja mladih umetnika na putu ka profesionalnoj karijeri.
Ponosni smo na činjenicu da Operski studio Narodnog pozorišta ima veoma dugu tradiciju.Tokom svog višedecenijskog postojanja imao je različite koncepcije i transformacije u skladu sa vremenom i umetničkim potrebama. 
Do sada su Operski studio, kao umetničko rukovodstvo, vodili naši najeminentniji umetnici i svako je preneo najbolji deo svog iskustva i znanja a Operski studio je opravdao suštinu svog postojanja iznedrivši čitavu plejadu umetnika koji su postali stubovi Opere Narodnog pozorišta.
Poslednjih godina u Operskom studiju „Borislav Popović” pored mladih pevača usavršavaju se i mladi dirigenti i korepetitori. Novina je i to što su mnogi polaznici Operskog studija uključeni u redovan repertoar Narodnog pozorišta kome smo zahvalni za izuzetnu brigu o mladim umetnicima.
Osećam se počastvovanom što sam kroz rad u Operskom studiju doživela lepotu mentorstva sa mladim, talentovanim umetnicima, nesebično im darujući svo svoje znanje, iskustvo, ali i dobrotu, razumevanje, usmeravanje kroz savete i disciplinu, pripremajući ih za čaroban i težak umetnički život.
Rad sa mladim umetnicima podrazumeva veliku odgovornost i analitičnost, ali i poseban i promišljen pristup svakom pojedinačno. Neretko sam radeći sa njima  bivala toliko iscrpljena kao što nikada nisam ni posle svojih najtežih operskih predstava.
Pred nama je mladalačka, poletna, savremena interpretacija opere „Tako čine sve”. Jedno veoma smelo i duhovito čitanje Mocartovog i Da Ponteovog dela, u skladu sa   generacijom koja je danas i izvodi. Ali, ova predstava preispituje i važna pitanja kajanja i načina prevazilaženja sopstvenih grešaka. 
Uživala sam u umetničkom radu sa svim mojim dragim mladim polaznicima i volela bih da neki od njih jednoga dana  delić onoga što su naučili od mene prenesu budućim generacijama. Jer, VELIČANSTVENA ULOGA MENTORSTVA, iz generacije u generaciju,  jedan je od glavnih postulata koji umetnost čini večnom!

Primadona Jadranka Jovanović 
i vokalni mentor Operskog studija „Borislav Popović”