Labudovo jezero

Sadržaj
Princ Zigfrid čita legendu o čarobnjaku koji pretvara lepe devojke, princeze, u labudove i čuva ih na skrivenom jezeru u šumi.
Prvi čin
U kraljevskom vrtu okupljaju se mladi ljudi, dvorani, prinčevi prijatelji, Volfgang, učitelj i počinje veliki ples. Lakrdijaš zabavlja okupljene plemiće i dame koje se zabavljaju sa svojim pratiocima. Kraljica saopštava princu Zigfridu da je došlo vreme da izabere sebi verenicu i da će na sutrašnjem Velikom balu moći da odabere jednu od pozvanih devojaka za svoju nevestu. Princ je nezaintersovan, jer nikada do sada nije spoznao ljubav. Veselje traje duboko u noć, ali Princ ne može da sakrije svoja pomešana osećanja zbog završetka momačkog života i slobode u kojoj je uživao zaštićen od majke-kraljice. Njegovo punoletstvo i ženidba označavaju kraj ovog perioda. Istovremeno mašta o pravoj, idealnoj ljubavi, ali takvu još nije sreo u svom životu. Dok nezaintersovano provodi vreme sa svojim prijatljima njegovu pažnju privlaći jato labudova koji proleću u daljini. Odlučuje da krene ka njima.
Drugi čin
Kasna je noć. Prateći labudove Zigfrid stiže u duboku šumu. Labudovi su devojke, princeze na koje je zli čarobnjak bacio čini i koje noću plešu oko jezera i izvode neobične igre. Zigfridovu pažnju posebno privlači labudica čudesne lepote, Odeta, kraljica labudova. Samo iskrena ljubav može ponovo osloboditi labudove-devojke i razrešiti ih ove mračne magije. Princ opčinjen ljubavlju prema Odeti zaklinje joj se na večnu ljubav.
Njihovo udvaranje pratio je skriveni zli čarobnjak. Dolaskom jutra devojke opet postaju labudovi. Princ Zigfrid uveren u svoju ljubav obećava Odeti da će je spasiti zlih čini i da će je voleti zauvek.
Treći čin
Na velikom balu u dvoru Princ Zigfrid treba da odabere svoju nevestu. Ugledni gosti dolaze iz celog  sveta ali Zigfrida nigde nema. Lakrdijaš zabavlja goste i oni počinju da plešu i predstavljaju igre svojih zemalja.
Princ dolazi, ali je vidno zamišljen. On je pod uticajem poznanstva sa jezera i razmišlja o njeogovoj Odeti. Mnoštvo lepih devojaka ne privlači njeogovu pažnju uopšte i od svih devojaka koje mu majka predstavlja on ne želi nijednu za svoju nevestu. Iznenada, neplanirano, na bal stiže jedan stranac. To je zli čarobnjak sa jezera prerušen u grofa Rotbarta. U njegovoj pratnji je i njegova ćerka Odilija koja neverovatno liči na Odetu.
Njen otac je njoj dao zadatak da očara princa Zigfrida i da ga zavede. Princ verujući da je to njegova Odeta oduševljeno ponavlja svoj zavet i obećava joj večnu ljubav kršeći tako prethodno obećanje koje je dao Odeti. Sada je Odiija njegova odabrana nevesta.  Rotbart trijumfuje jer je uspeo da prevari princa i navede ga na izdaju. Ovaj švata da je užasno prevaren i sam se upućuje u šumsku tminu ka začaranom jezeru.
Četvrti čin
Pod velom mraka na obali jezera Odeta priča svojim drugaricama, labudicama, tužnu priču o prevari i prekršenom zavetu. Nada za oslobođenjem potpuno je izgubljena.
Tada stiže Zigfrid. On nije prekršio obećanje jer je na dvorskom balu video isključivo svoju Odetu, a ne Odiliju. U svom srcu isključivo je Odeti ostao veran. Prevara zlog čarobnjaka nije uspela. U besu stiže na obalu jezera bacajući munje i gromove na Zigfrida, pokušavjući da ga ubije. Čista ljubav Zgfrida i Odete je neuništiva i pobeđuje zlog čarobnjaka čija magija nestaje, a Odeta u pratnji svojih prijateljica mirno i u sreći odlazi sa princom Zigfridom.

150 godina
Nesumnjivo jedan od najpoznatijih i najizvođenijih baleta 19. veka na muziku P.I.Čajkovskog, opus 20, premijerno je izveden u Boljšoj teatru u Moskvi 1877. godine. Koreografiju je pripremio Julius Rajzinger, prema libretu koji je sačinio direktor Carskih pozorišta u Moskvi Vladimir Petrovič Begičev. Inspiraciju za novi balet pronašli su u priči Ukradeni veo, Der geraubte Schleier,  koju je napisao nemački pisac iz 18. veka Johann Karl August Musäus.
Labudovo jezero je prvi od tri baleta koje je komponovao Čajkovski. Kasnije je uradio Uspavanu lepoticu (1889),  Krcka Oraščića (1892) i nekoliko svita za jednočine balete. Marijus Petipa zajedno sa Lavom Ivanovim 1895 godine kreira antologijsku verziju ovog baleta koja je do danas očuvana u režijskom i koreografskom segmentu.

METAMORFOZE LABUDA
1877. Moskva, Ruski imperatorski balet. Svetska premijera baleta Labudovo jezero, na muziku Petra Iljiča Čajkovskog. Koreografija: Julius Wenzel Reisinger. Libreto sačinili: Vladimir Begičev, dramaturg i inspektor repertoara moskovskih pozorišta i Vasilij Gelcer, igrač. Uspeh je izostao.
1880. Moskva. Nova verzija Labudovog jezera. Koreografija: Joseph Hansen.
1888. Prag, Nacionalni teatar. Prvo izvođenje Labudovog jezera van granica Rusije. Koreografija: Augustin Berger. Izveden samo drugi čin u prisustvu kompozitora.
1892. St. Peterburg, Ruski imperatorski balet. Premijera baleta P. I. Čajkovskog Krcko Oraščić. Koreografija: Lav Ivanov, prema zamisli M. Petipa.
1893. St. Peterburg. Za pripremi nove celovečernje verzije Labudovog jezera angažovani koreografi: Lava Ivanov i Marius Petipa. Petipa izlaže Ivanovu potpuno novu koncepciju drugog čina i poverava mu realizaciju tog dela.
1894. St. Peterburg, Marijinski teatar. Godinu dana posle smrti Čajkovskog, održava se veče u čast kompozitora, i u okviru programa izvodi se drugi čin Labudovog jezera. Ulogu Odete igra Pierina Legnani. Ogroman uspeh i za koreografa i za balerinu.
1895. St. Petrburg, Marijinski teatar. Prvo izvođenje integralne verzije Labudovog jezera u koreografiji i režiji: Lava Ivanova i Mariusa Petipa. Ova uspešna verzija postaće polazište svim kasnijim redakcijama, sve do modernih tumačenja čuvene baletske partiture.
1901. Moskva, Boljšoj teatar. Nova redakcija Labudovog jezera, u koreografiji Aleksandra Gorskog. Značajan pomak u smislu implementacije simbola i utemeljivanja klasičnog baletskog akademizma.
1911. London, Kompanija Les Ballets Russes Sergeja Djagiljeva izvodi premijeru Labudovog jezera, u koreografiji Mihaila Fokina, prema Ivanovu i Petipa. Glavne uloge tumače: Matilda Kšešinska i Vaclav Nižinski. Njujork, Metropliten opera. Trupa Mihaila Mordkina priređuje američku praizvodbu Labudovog jezera.
1912. Monte Karlo. Premijera Labudovog jezera u izvođenju trupe Les Ballets Russes Sergeja Djagiljeva. Kompanija René Bluma – Ballets Russes de Monte-Carlo, izvodiće redovno ovu predstavu u skraćenoj verziji.
1920. Moskva, Boljšoj teatar. Aleksandar Gorski realizuje novu verziju Labudovog jezera, u saradnji sa Nemirovič-Dančenkom i uvodi novu ulogu: Lakrdijaša, dvorske lude. Ova predstava živeće dugo na moskovskoj sceni.
1921.  Moskva, Boljšoj teatar. Asaf Meserer priređuje svoju verziju, koja će uticati na sve kasnije postavke.
1925. Beograd, Narodno pozorište. Narodno pozorište izvodi celovitu verziju Labudovog jezera, u koreografiji Aleksandra Fortunata.
1933. Lenjingrad, Kirov teatar (Marijinski). Posle 38 godina izvođenja verzije Petipa-Ivanov, Agripina Vaganova i Vladimir Dimitrjev prave novu postavku. Sačuvana je originalna shema, kao i drugi čin L. Ivanova. Beno, kao lik, je ukinut.
1934. London, Vic-Wells Ballet. Prvo izvođenje integralne verzije Labudovog jezera u Velikoj Britaniji. Realizacija: Nikola Sergejev, prema verziji Petipa-Ivanov.
1936. Pariz, Opera. Serž Lifar predstavlja pariskoj publici Labudovo jezero, u fragmentima.
1945. Lenjingrad, Kirov teatar. Premijera baleta u koreografiji Fjodora Lopuhova, prema verziji Petipa-Ivanov.
1951. Njujork, New York City Ballet. Izvedba drugog čina, koreografija: George Balanchine.
1953. Moskva, Muzički teatar Stanislavski i Nemirovič-Dančenko. Vladimir Burmajster postavlja verziju koja se do danas izvodi u ovom poѕorištu.
1960. Burmajster je istu verziju postavio za balet Opere iz Pariza. Ovo će biti prva francuska kompanija koja izvodi predstavu prema originalnoj muzičkoj partituri.
1963. Štutgart. Virtemberški balet. John Cranko, dramatizaciju svoje predstave, bazira na liku Princa. U tom pravcu kasnije će ići mnogi moderni koreografi.
1964. Beč, Balet državne Opere. Rudolf Nurejev u svojoj verziji takođe daje agresivniju smislenost Prinčevoj ulozi.
1966. Toronto, Nacionalni balet Kanade. Eric Bruhn u svojoj verziji naglašava i razrađuje negativistički karakter grofa Rotbarta.
1969. Moskva, Boljšoj teatar. Jurij Grigorovič prikazuje novu verziju Labudovog jezera, u kojoj je sačuvan drugi i četvrti čin Petipa-Ivanova. Igre u trećem činu izvode se na prstima.
1976. Hamburg. John Neumeier za hamburški Balet postavlja Labudovo jezero u savremenom igračkom izrazu.
1987. Stokholm, Cullberg Ballet. Mats Ek intervencijama na libretu i osavremenjivanjem igračke tehnike pravi radikalan zaokret u odnosu na tradiciju.
1996. London. Mathew Bourne režijski i konceptualno reformiše predstavu, prateći originalnu muzičku partituru. U drugom i četvrtom činu igraju muškarci. Francuski koreograf Roland Petit u Nacionalnom baletu Marseja poetizuje igru muških „labudova“ odvajajući se od originalne muzičke partiture.

Bližeći se svom 150. rođendanu Labudovo jezero, kao paradigma baleta, ima dovoljno mladosti i svežine da zadrži epitet najpopularnijeg naslova, a sa druge strane i ono samo je učinilo baletsku umetnost popularnijom. Napuštajući carska pozorišta sačuvalo je „elitizam“ u smislu akademske „čistoće“ i vrhunske veštine svih izvođača, igrača i muzičara, ostaje večita provokacija kako za umetnike tako i za publiku.

Miloš Dujaković