Jelena Anžujska
drama Jelene Kajgo

Reč autorke
Bilo mi je veliko zadovoljstvo i veliki izazov osvetliti kroz dramsku strukturu život i lik jedne od najznačajnijih ličnosti srpskog srednjeg veka, lik kraljice Jelene Anžujske, žene kralja Uroša I, i majke kraljeva Dragutina i Milutina. Ne samo zato što je ona bila dugogodišnja vladarka Zetske obla- sti, pa samim tim uticala u velikoj meri na politiku tadašnje Srbije, već na prvom mestu zato što je, kao visoko obrazovana ličnost, doprinosila razvoju pismenosti i graditeljstva, pomažući izgradnju brojnih crkava i manastira i otvarajući škole za mlade žene pri svojim dvorovima. Kroz njen život, pa tako i kroz dramu, prelamaju se uzbudljive istorijske okolnosti, kada Srbija, u stalnim trvenjima između Mlečana, Tatara, Bugara, Latina, Romeja…, postaje bogata i moćna država, i u velikoj meri utiče na političke okolnosti i sliku Evrope tog vremena. Balansirajući između katoličkog primorja i pravoslavne Raške, kraljica Jelena je dugi niz godina činila ujediniteljsku sponu, unoseći duh prosvetiteljstva i filantropije u srpsku srednjovekovnu državu. Imala sam takođe zadovoljstvo da dramu posvećeno i nadahnuto režira Tatjana Mandić Rigonat, praćena odličnim autorskim timom i sjajnom glumačkom podelom.

Jelena Kajgo

Reč rediteljke
Režirati praizvedbu domaće drame, posebna je radost a drama Jelene Kajgo, za mene je višestruko inspirativna, uzbudljiva i važna. Jelena Anžujska je fascinantna istorijska ličnost koja širinom svojih po- gleda na život i svojim delima prevazilazi okvire srednjeg veka. Ali, život Jelene Anžujske prekrila je tišina vekova. Drama je inspirativna zbog odnosa prema istorijskim činjenicama i istorijskim prazninama koje pokreću maštu. Drama je mozaičke strukture, s akcentom na porodičnim krvavim odnosima zbog otimanja o vlast – krunu. Moglo bi se reći da je to drama o Jeleni, ženi, majci, vladarki i svima oko nje, mužu, sinovima, unuku, kroz istorijske datosti. Očevi i sinovi, braća, ispisuju jednu šekspirijansku hroniku. U drami postoji i lik Jelenine kćerke Brnče, i taj lik za mene je bio impuls za građenje struktu- re predstave, jer je u potpunosti sazdan na fantaziji. Tako da sam predstavu oblikovala kao scenski životopis ili žitije Jelene Anžujske po njenoj kćerki Brnči, s akcentom na prosvetiteljskom radu Jelene Anžujske i poetskoj istini o njenom životu. Tu liniju potenciram i uvođenjem latinskih i grčkih citata, jer je Jelena bila poliglota i vanredno obrazovana žena koja je govorila pet jezika. Inspirisana njenim veličanstvenim životom, napisala sam pesmu o njoj, i delovi te pesme postali su sastavni deo predstave, ugrađeni su u njenu dra- maturgiju kao i delovi Tropara Svetoj Jeleni Anžujskoj. Srednjovekovna umet- nost, freske, njihova ornamentika i boje, bili su inspiracija za estetski oblik predstave kao obreda sazdanog od fantazije, lepote, krvi i istorije.