Стриминг Станковићеве драме „Коштана”, с Уснијом Реџеповом у насловној улози, емитован на YouTube каналу Народног позоришта у Београду, поводом Међународног дана Рома

Поводом Међународног дана Рома и 50 година од одржавања Првог светског конгреса Рома, 10. априла на YouTube каналу Народног позоришта у Београду, емитован је стриминг драме Борисава Станковића „Коштана”, у режији Боре Григоровића, с Уснијом Реџеповом у насловној улози. ПОКРЕНИ

Станковићева „Kоштана”, као ремек-дело српске књижевности, не представља само комад са певањем и раскошном сликом фолклора са југа Србије, већ и снажну драму трагичних људских судбина - појединачне патње и колективне несреће.

Познати драмски писац и, у то време, позоришни критичар „Политике“ Ласло Вегел оценио је да је ова драма „с правом добила почасно место на репертоару београдског Народног позоришта не само због очекивања публике или поштовања према класицима, него зато што ово дело и својим драматуршко-естетским вредностима представља сталан изазов у нашој позоришној култури“.

Радомир Путник у критици објављеној у дневном листу „Политика експрес“ истакао је да „Коштана“ у поставци Боре Григоровића није само „комад из врањског живота са певањем", већ и покушај да се укаже на латентну драматичност која постоји у односима међу драмским јунацима.

„Григоровић је драму сажео, из ње уклонио прву сцену у којој се назначава путена подлога потиснуте еротике и понудио тумачење по коме се као трагичне личности исказују Хаџи Тома и Митке. Њихов трагизам садржи се у осећају патетичне трошности људског живота, у неостварености прикривених емоција, у запретаној страсти не само према женама већ и према пуном и смисленом животу“, указао је, између осталог, господин Путник.

У великом ансамблу улоге су остварили и Јован Милићевић (Хаџи Тома), Душан Булајић (Арса), Бранислав Јеринић (Митке), Љубивоје Тадић (Стојан), Славка Јеринић (Ката), Милка Лукић (Магда), Жељка Башић Савић (Магда), Дара Плаовић (Салче), Мирослав Петровић (Гркљан), Звонко Јовчић (Курта), Радомир Поповић (Марко), Мида Стевановић (Полицајац) и Момчило Животић (Кмет).

Сценографију је урадио Миомир Денић, костиме Љиљана Орлић, а кореографију Бранко Марковић.

Снимак је настао на извођењу одржаном 24. марта 1992. године.

Представа је изведена укупно 192 пута, а последњи пут била је на репертоару 13. маја 1997. године.

Први светски конгрес Рома, одржан је у Лондону 1971. године и посебно је важан јер је то било први пут да су се радне групе бавиле одређеним ромским питањима, као што су језик, култура, образовање, социјални статус, али и ратни злочини почињени над Ромима. Такође, по први пут, Роми су добили своја обележја – заставу и химну.

Са популацијом од око 12 милиона, Роми су највећа национална мањина у Европи. Иако још увек често на маргини друштва, суочени са свакодневном дискриминацијом, стереотипима и борбом за основна људска права, Роми су кроз историју под тешким условима давали свој допринос светској политици, култури и уметности.