Соња Шарић Косовац, Жељка Здјелар и Вук Зекић дебитују 28. марта у „Дон Карлосу“

У опери Ђузепеа Вердија „Дон Карлос“ која ће 28. марта (19.00) бити изведена на Великој сцени под диригентском управом Александра Којића, троје солиста ће премијерно наступити у новим улогама.

Сопран Соња Шарић Косовац дебитује као краљица Елизабета, несрећна хероина разапета између дворске обавезе и забрањене љубави; мецосопран Жељка Здјелар први пут тумачи Кнегињу Еболи, страствену, поносну и трагичну дворску даму са снажним унутрашњим преображајем, a баритон Вук Зекић - племићa Родрига који се истиче храброшћу и моралном чистоћом.

Насловна улога трагичног и дубоко осећајног Дон Карлоса, растрзаног између љубави и службеног положаја, поверена је Душану Плазинићу, Краљ Филип II, моћан, али усамљен и несрећан владар, биће Ненад Јаковљевић, док ће улогу Великог инквизитора, суровог црквеног владара Шпаније чија је једина мисао очување власти, дочарати Александар Стаматовић.

У ансамблу су и Вук Матић (Фратар), Невена Ђоковић (Тебалдо, паж), Милица Лолић (Глас са неба), Слободан Живковић (Гроф Лерма/ Краљевски хералд) и Сузана Тодоровић (Грофица Аремберг).

У овој опери у четири чина учествују Оркестар, Хор и Балет Народног позоришта у Београду.

Режију Младена Сабљића (његова последња режија која је на репертоару Народног позоришта) обновила је Ивана Драгутиновић Маричић.

Сценографију потписује Владимир Маренић, костиме Љиљана Драговић, а кореографију Владимир Логунов.

Либрето, према трагедији славног немачког писца Фридриха Шилера, написали су Жозеф Мери и Камиј ди Локл, а радња се дешава у Шпанији око 1560. године.

Иако су њих двојица морали да крате веома обиман драмски предложак, Верди је својом музиком успео да надокнади сва скраћења задржавши само оно основно, уједно и највредније. Приказујући нераскидивост људских судбина маестралном музиком задивљујућег богатства, изражајности и психолошке дубине, створио је дело које и данас једнако снажно изражава судбину и патњу човека.

„Дон Карлос“, између осталог, преиспитује и нека веома занимљива питања из историјског контекста укључујући  политику, однос између државе и цркве у доба Инквизиције, између деспотизма и либерализма. Наравно, ту је и незаобилазна љубавна прича која се претвара у троугао, са доста преокрета...

Опера је драматуршки дорађена до најситнијих детаља, проткана генијалним Вердијевим потенцијалом за музичку структуру. Законитост његовог стваралаштва је заснована на јединствености музичке архитектуре. Верди је, као драматург, са великом пажњом следио психолошки процес развоја драме, а тиме и метаморфозе протагониста и њихових међусобних односа. Ниједна личност, на крају опере, није иста као што је била на почетку.

У Сабљићевој режији, „Дон Карлос“ је премијерно изведен 9. октобра 1992. године, у оквиру БЕМУС-а.