Солисти Балета Дејану Коларову уручена Награда „Смиљана Мандукић“

Награда „Смиљана Мандукић“ за сезону 2016/17 коју Удружење балетских уметника Србије додељује за најбољу плесну интерпретацију у области савремене уметничке игре, уручена је 2. новембра солисти Балета Народног позоришта у Београду Дејану Коларову.

Признање је примио из руку председнице УБУС-а Сање Нинковић на пригодној свечаности одржаној на Великој сцени после завршетка извођења једночиних балета „Жене у д-молу“ и „Дуга божићна вечера“.

Коларов је награђен за улогу Служавке у балету „Дуга божићна вечера“, у кореографији Раду Поклитаруа.

Стручни жири, којим је председавала Сања Нинковић, а чланови су  били Нела Антоновић и Даница Араповић, оценио је да је Коларов у овој сезони, осим поменуте улоге, имао и веома запажену интерпретацију остварену у представи „Странац“, кореографа Милоша Исаиловића.

„Дејан Коларов је уметник који сваки пут изнова, у зависности од улоге, истражује своје тело, те превазилази границе кореографије и задатка. Коларов изван оквира препознатог савременог израза доноси иновативни продужени покрет и јасну слику савременог плесача-истражитеља данас у свету. Његов сценски говор је више од уметничке игре, јер он веома мудро користи симболичне кодове глуме, који комуницирају са публиком, дајући себе у потпуности, што доприноси виртуозном изразу на сцени“, каже се у образложењу жирија које је прочитала балерина Ива Игњатовић.
 
„Његов играчки израз и форма, употпуњени изузетном и деликатном експресијом, чине га на сцени увек препознатљивим и увек различитим, у великом спектру улога које је остварио током своје каријере. Његово доминатно, а ненаметљиво присуство на сцени, предана извођења увек у служби оживљавања улога, а мотивисана дубоким личним осмишљавањем и доживљајима, остављају значајан траг на нашој уметничкој плесној сцени“, истакнуто је у образложењу.

Награда „Смиљана Манџукић“, у знак сећања на чувену авангардну уметницу, пионира савремене уметничке игре у Србији, установљена је 2012. године.

Рођена је у Бечу 1908. године, а детињство је провела у Вршцу, где је почела да похађа часове класичног балета.

У родном граду, касније је похађала најбољу балетску школу коју је водила Цецилија Чери.

Ипак, на класичном балету није се дуго задржала, већ је убрзо прешла на ритмику и модеран балет. Часове је похађала и код Грете Визентал, која је била следбеник Изадоре Данкан.

Прва представа у Београду, у Народном позоришту, којом се представила домаћој публици, изведена је 1928. године.

Ова уметница изузетне духовне снаге и позитивне животне енергије, која је у нашу средину, без компромиса, уводила нову културу покрета, дубоко је веровала да је покрет живот и да човек није стар све док је покретан.

Преминула је у Београду 13. маја 1992. године.
М.Б.