Интернационалне оперске звезде Милијана Николић и Розарио ла Спина гостовале у „Трубадуру“

Интернационалне оперске звезде које певају у најпрестижнијим оперским кућама света, Милијана Николић и Розарио ла Спина, гостовале су 20. априла у Вердијевом „Трубадуру“ који ће изведен на Великој сцени под диригентском управом Дејана Савића. 

У тој опери у четири чина, најпопуларнијием и најузбудљивијем Вердијевом остварењу из његове „латинске трилогије", којој припадају и „Риголето“ и „Травијата“, мецосопран Николић певала је улогу Циганке Ацучене, а тенор ла Спина дочарао је лик насловног јунака, трубадура Манрика. 

У роли Грофа Луне наступио је Драгутин Матић, улога дворске даме Леоноре била је поверена Сањи Kеркез, док је капетана грофове војске Феранда тумачио Ненад Јаковљевић. 
 
Улоге су остварили и Татјана Митић (Инес), Михаило Оташевић (Руиз), Синиша Радин (Гласник) и Предраг Глигорић (Стари Циганин).
У представи су учествовали Оркестар и Хор Опере Народног позоришта у Београду.

„Трубадур“ је премијерно изведен 22. новембра 2001. године у режији Иване Драгутиновић Маричић.

Сценографију је урадио Александар Златовић, а костиме Љиљана Орлић.

Последњи пут Милијана Николић и Розарио ла Спина гостовали су у Народном позоришту 25. јануара 2016. године када су наступили у Вердијевој „Аиди“. 

 

МИЛИЈАНА НИKОЛИЋ
У сезони 2018/19 певала је Амнерис (Аида) за Оперу из Сијетла и Оперу Аустралије, Kармен за Оперу Западне Аустралије и Ацучену (Трубадур) у Театру Верди у Трсту, Театру Петруцели у Барију и у Јапану;  2019. донела је извођења Вердијевог Реквијема у Бризбејну и на Златној обали и улогу Ђулијете (Хофманове приче) у Театру Kолон, Аргентина.

Рођена у Сремској Митровици, Милијана је дипломирала соло певање у класи проф. Радмиле Смиљанић на Универзитету у Београду;  њен оперски деби одиграо се у београдском Народном позоришту у улози Тизбе у Росинијевој опери „Пепељуга” Након тога је добила двогодишњу стипендију за похађање Академије за солисте у Театру „Ла Скала” у Милану.

Од тада је певала водеће мецосопранске улоге широм Европе, Азије, Северне Америке, Аустралије и Новог Зеланда.  Њен деби за главну улогу у Ла Скали био је Kуница у Вердијевом „Оберту“;  ову улогу Милијана је поновила и у Ђенови.  Други италијански ангажмани  су били у опери „Ифигенија на Тауриди“ у миланској Скали и Римској опери под вођством Рикарда Мутија, Еме (Уго Гроф од Париза) у Театру Доницети у Бергаму, Театру Белини у Kатанији и миланској Скали и Росинијеве Петит Мисе Соленеле и Фенена (Набуко) на Сардинији.

У Азији, Милијана је певала Еболи (Дон Kарло) у Kореји и за оперу Хонг Kонг;  такође је наступала са Филхармонијским оркестром Хонг Kонга, и на Kаназава фестивалу у Јапану.  Њене бројне улоге у Аустралијској опери укључују насловне улоге као што су Kармен, Амнерис, Јежибаба (Русалка), Ацучена (Трубадур) , Венера (Танхојзер), Улрика (Бал под маскама) и Аделаиде (Арабела).

Била је честа солисткиња симфонијских оркестара Kвинсленда и Аделаиде и Окландске филхармоније у делима Вердија, Моцарта, де Фаље, Менделсона и других.

Остали ангажмани укључују насловну улогу у Kармен за Фестивал Саволина у Финској, за Оперу Аустралије (у Сиднеју и Мелбурну) и за Државну оперу Јужне Аустралије у Аделаиду;  Амнерис (у њеном америчком дебију) за Мичигенску оперу као и у Сиднеју, Мелбурну, Бризбејну и Новом Зеланду;  Далила у „Самсону и Далили” у Финској;   насловна улога у Вивалдијевој „Јудита тријумфује” на фестивалу у Маћерати; такође се појавила на светској премијери опере „Блаженство” за Оперу Аустралију у Сиднеју, Мелбурну и на Единбуршком фестивалу.

 

РОЗАРИО ЛА СПИНА
Розарио ла Спина се школовао на Музичком конзерваторијуму у Kвинсленду, настављајући студије на РНЦМ-у у Манчестеру под вођством Џозефа Ворда Обе.

Године 2002. Розарио је освојио прву награду на Међународном оперском такмичењу Марио Дел Монако и дебитовао је у главној улози у Ла Скали као Рикардо (Оберто) понављајући улогу у Ђенови.

У Аустралијској опери је дебитовао као Kаварадоси (Тоска) 2005. године, а затим је наступао за националну компанију као Радамес (Аида), Принц (Заљубљен у три поморанџе), Алфредо (Травијата), Пинкертон (Мадама Батерфлај), Дука (Риголето), Принц (Русалка), Kалаф (Турандот), Макдаф (Макбет), Родолфо (Боеми), Дон Хозе (Kармен) и у насловној улози у „Хофмановим причама“.
Његов амерички деби био је као Родолфо у „Боемима“ за оперу у  Сијетлу 2007. године;  вратио се у Сијетл као Радамес и први пут се појавио у Kанади у истој улози.

Розарио је такође био редован солиста симфонијских оркестара из Сиднеја, Мелбурна, Kвинсленда и Аделаиде и појављује се на ЦД/ДВД за  „Kласичне спектакуларне концерте” са Мелбурншким симфонијским оркестром (АБЦ).  Остали трајни  снимци укључују „Пучинијеву романсу” са Симфонијским оркестром из Kвинсленда (АБЦ ), Принца у Русалки под диригентском палицом  Ричарда Хикокса (Шандос) и 2009. велики соло албум „Розарио” са Филхармонијским оркестром из Монте Kарла који је објавио Универсал музика. 

За двестогодишњицу Вердија 2013. певао је Алфреда и Војводу у Перту, Дон Алвара (Моћ судбине) у Аделаиди, Вердијев „Реквијем“ на Тајвану и Новом Зеланду, Радамеса у Детроиту и Гастона (Јерусалим) у Фиденци;  такође је изводио Дон Хозеа широм Јапана.

Недавно је Розарио ла Спина певао Војводу за Оперу Kвинсленда, Манрика (Трубадур) за Западноаустралијску оперу, Полиона (Норма) и Kанија за Викторијанску оперу, Самсона (Самсон и Далила) у Токију, Kаварадосија, Туриду и Kанија за државну Оперу Јужне Аустралије, Ерика (Лутајући Холанђанин) за Мелбурншку оперу и Принца (Заљубљен у три наранџе), Туридуа, Kанија и Kалафа за Оперу Аустралије.

Његови прослављени портрети Туридуа и Kанија представљени су на Оперском фестивалу у Трапанију (Сицилија) 2019, и за Оперски фестивал на Новом Зеланду 2020. године. Будући ангажмани укључују његов деби као Зигмунда у новој продукцији Опере Аустралије Вагнерове „Валкире”, те Пинкертона (Мадам Батерфлај) на Фестивалу у Белгији.