PREMIJERA DRAME "KONSTANTIN: ZNAMENjE ANĐELA" 27.02. U NIŠU I 04.03. U BEOGRADU

Predstava "Konstantin: Znamenje anđela", u koprodukciji Narodnog pozorišta iz Niša i beogradskog Nacionalnog teatra, premijerno će biti prikazana 27. februara u Nišu, u okviru obeležavanja jubileja Milanskog edikta, najavljeno je u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu.

Na veoma posećenoj konferenciji za novinare, održanoj 22. januara, rečeno je da će beogradska premijera predstave, po tekstu Dejana Stojiljkovića i u režiji Juga Radivojevića, biti održana 4. marta u Narodnom pozorištu .
Rimskog cara Konstantina rođenog u Naisusu, na teritoriji današnjeg Niša, igraće u mladim danima Petar Benčina, a u starijim Miodrag Krivokapić. U predstavi će učestvovati 12 glumaca iz Niša, pet iz Beograda i po jedan iz pozorišta u Kragujevcu, Kruševcu, Zaječaru, Leskovcu i iz Nacionalnog teatra u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Vršilac dužnosti upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu Dejan Savić izrazio je zadovoljstvo „oko koncepta celog projekta" koji je okupio, kako je rekao, glumački drim tim centralne Srbije.
Prema njegovom mišljenju, tu, kada se gleda sa pravne strane, nije reč o koprodukciji s obzirom na činjenicu da je reč o predstavi „kojoj je bazično pozorište u Nišu".
„Oni će uraditi i kostime i dekor, a mi ćemo, osim glumaca, dati i neku tehničku i logističku pomoć. U projekat se, na njihovo insistiranje, uključilo i Narodno pozorište iz Banjaluke. Ovo će biti predstava koja će sigurno proputovati kroz Srbiju i, kako se nekada popularno govorilo, sve krajeve gde Srbi žive. Biće to predstava koja će zasigurno imati svoj život i posle Milanskog edikta", kazao je Savić.
Programski rukovodilac projekta i savetnik predsednika Republike Srbije Radoslav Pavlović ocenio je da je Stojiljković napisao veoma dobar komad, a kao moto celog projekta naveo je repliku iz komada: „Nebo se ne osvaja ognjem i mačem, nebo se osvaja vrlinom".
„Učinićemo sve što možemo da napravimo jednu predstavu koja će, možda, imati mnogo mana, ali neće imati jednu manu; neće biti dosadna. Napravićemo nešto što je brzo, snažno, atraktivno", poručio je Pavlović.
Glavni rukovodilac projekta Slavica Trifunović, najavila je da će domaćin večeri na premijeri u Nišu biti republički ministar kulture Bratislav Petković, dok će beogradskoj premijeri prisustvovati predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, Njegova Svetost Patrijarh srpski gospodin Irinej i predstavnici diplomatskog kora.
Ona je kazala da je predstava zamišljena kao ambiciozno ostvarenje sa visokim produkcijskim standardima, a sve u cilju da se dostojno obeleži jubilej 1700 godina od donošenja Milanskog edikta.
Upravnik Narodnog pozorišta u Nišu Ivan Vuković istakao je da je tokom priprema za početak rada na jednom ovako značajnom projektu bilo najbitnije „da predstava bude vezana za Niš i Konstantina, da bude utemeljena na istoriji, ali i da bude uzbudljiva, dramska"
Radivojević je rekao da mu je čast što predvodi izuzetnu grupu umetnika i što sarađuje s talentovanim piscem.
On je ocenio da činjenicu što je Konstantin rođen u Nišu ne treba stavljati u prvi plan samo ove godine kada se obeležava 17 vekova od objave Milanskog edikta, kojim je proglašena verska ravnopravnost i prestanak progona hrišćana.
„Napravili smo predstavu koja govori o tome da je duhovni preobražaj svakog pojedinca i naroda moguć ukoliko to žele", rekao je Radivojević.
Pisac komada Dejan Stojiljković, koga šira čitalačka publika pamti po „Konstantinovom raskršću", objasnio je da taj istorijski roman „nema veze" sa ovim delom koje govori o životu i delu Konstantina Velikog kroz prizmu najbitnijih trenutaka iz njegovog bogatog života.
„Potrudio sam se da napišem potpuno originalan tekst. „Konstantinovo raskršće" se događa u Drugom svetskom ratu i njegovu osnovu predstavlja samo jedna legenda o Konstantinu koju je zapisao njegov biograf. Sve ostalo o čemu se radi u tom delu, relativno nema veze sa Konstantinom. Ovo je originalno delo. Napravio sam ga „od nule" i u njemu sam ispričao jednu priču o Konstantinu i o njegovom preobražaju. Potrudio sam se da nađem tanku liniju između mita i istorije. To, pre svega, nije bilo lako zato što je biografija Konstantina Velikog takva da o njoj možete da napravite 20,30 predstava ili ne znam koliko filmova, serija...", rekao je Stojiljković.
Radnja počinje u proleće 337. godine u vojnom logoru blizu Nikomedije u vreme imperatorovog pohoda na Persiju. Teško bolestan i svestan da mu se bliži kraj, Konstantin se ispoveda Scipionu, sinu svog prijatelja iz detinjstva. Konstantin govori o mladosti provedenoj u rodnom Naisu, vojnom službovanju pod Dioklecijanom i Galerijem, prijateljstvu sa solunskim svecem Dimitrijem, smrti oca Konstancija u Jorku…
U komadu se smenjuju scene iz Nikomedije sa scenama iz Konstantinovog života iz mladosti, tako da će gledaoci imati prilike da svedoče prelomnim događajima kao što je bitka kod Milvijskog mosta, viđenje Krsta na nebu blizu Rima, Prvi vaseljenski sabor, proglašenje Milanskog edikta, izgradnja Konstantinopolja…
Paralelno sa istorijskom ravni priče, biće predstavljen i jedan Konstantin koji pati i sumnja, voli i greši, čovek od krvi i mesa, sin, otac, suprug…
Poseban deo posvećen je njegovoj reformatorskoj delatnosti i preobraćenju u hrišćanstvo u kome će sem istorijskih fakata pažnja biti posvećena i hrišćanskom predanju i legendama.
Pored Krivokapića i Benčine, u velikom glumačkom ansamblu su i Mirko Babić (Konstancije Hlor - otac), Snežana Petrović (Konstantinova majka), Tamara Dragičević (Konstantinova druga supruga, carica), Miloš Cvetković (nepoznati vojnik, navodno sin Konstantinovog druga iz detinjstva), Suzana Lukić (Robinja, hrišćanka), Igor Damnjanović (Helvije), Dejan Tončić (Dalmacije), Dejan Cicmilović (Galerije), Aleksandar Marinković (Dimitrije), Dragan Boža Marjanović (Dioklecijanov tribun u Solunu), Miroslav Jović (Konstantinov suvladar i muž njegove sestre), Aleksandar Mihailović (Konstantinov biograf, panegiričar na dvoru), Milutin Vešković (Kvestor Konstantinovog dvora), Dragiša Veljković (Konstantinov lekar), Dimitrije Ilić (Robovlasnik), Danilo Petrović (Legionar), Mladen Milojković (Tit), Marijan Todorović (Soterid), Dragoslav Savić (Decim), Miroljub Nedović (Konstantinov pisar)...
U saradničkoj ekipi su dramaturzi Ivan Velisavljević i Spasoje Ž. Milovanović, scenograf Aleksandar Denić, kostimograf Bojana Nikitović, kompozitor Vladimir Pejković, video dizajn Dorijan Kolundžija, scenski pokret Igor Damnjanović...
M.B.