KONCERT POSVEĆEN DIRIGENTU JOVANU ŠAJNOVIĆU 25.11. NA VELIKOJ SCENI

Program koncerta:
Johan Štraus, Slepi miš, Uvertira, diriguje STANKO JOVANOVIĆ
Franc Lehar, Zemlja smeška, arija Lize, peva JASMINA ŠAJNOVIĆ, diriguje Stanko Jovanović
Gustav Maler, Adađo, diriguje ĐORĐE PAVLOVIĆ
Kamij Sen Sans, Samson i Dalila, arija Dalile, peva NATAŠA JOVIĆ TRIVIĆ, diriguje Dejan Savić
Rihard Štraus, Saloma, „Salomin ples“, diriguje Ana Zorana Brajović

PAUZA

Rihard Vagner, Leteći Holanđanin, Uvertira, diriguje Dejan Savić
Đuzepe Verdi, Moć sudbine, arija Leonore, peva JASMINA TRUMBETAŠ PETROVIĆ, diriguje Bojan Suđić
Đuzepe Verdi, Otelo, arija Otela, peva DUŠAN PLAZINIĆ, diriguje Đorđe Pavlović
Gaetano Doniceti, Ana Bolen, Arija Ane Bolen, peva JASMINA ŠAJNOVIĆ, diriguje Ana Zorana Brajović
Rihard Vagner, Majstori pevači, Uvertira, diriguje Bojan Suđić

Na koncertu učestvuje Orkestar Narodnog pozorišta u Beogradu

Scenograf je Nevenka Vidak, koncertmajstor Edit Makedonska, a inspicijent Mirjana Goločevac.

 

JOVAN ŠAJNOVIĆ
Rođen je u Beogradu. Maturirao je u Trećoj muškoj realnoj gimnaziji, a u isto vreme i diplomirao klavir u Muzičkoj školi „Stanković“, gde je od 1943. do 1946. bio nastavnik klavira, harmonije i kontrapunkta. Sve do odlaska na studije u Zagreb nastupao je kao koncertni pijanista. Pored dirigovanja, klavira i kompozicije, završio je i Filozofski fakultet – Muzikološki smer, u Beču.
Po završenoj Muzičkoj akademiji u Zagrebu 1952, zapošljava se u Operi Hrvatskog narodnog kazališta kao korepetitor. Kasnije postaje pomoćni dirigent, a potom i dirigent. Od 1974. do 1978. je bio direktor Opere Hrvatskog narodnog kazališta. Godinama je bio gost dirigent u Zagrebačkoj filharmoniji. U Zagrebu je za 25. godina umetničkog rada dobio priznanje Milke Trnine. U glavnom gradu Republike Hrvatske je za tri i po decenije umetničkog delovanja snimio hiljade minuta muzike za trajne snimke koji se i danas emituju.
Dirigovao je u svim muzičkim centrima nekadašnje Jugoslavije. Gostovao je Austriji, Nemačkoj, Italiji, Švajcarskoj, Francuskoj, Češkoj, Rumuniji, Mađarskoj, SSSR-u, Engleskoj, Irskoj, SAD-u, Meksiku... Dirigovao je orkestru Tonkünstler tri sezone zaredom u Muzikferajn u Beču. U Meksiku je izveo Bruknerove simfonije.
Njegov repertoar simfonijske muzike činila su 74 dela, koja je dirigovao napamet, među kojima su i simfonije Mocarta, Malera, Bruknera, Bramsa, Betovena. U operskoj literaturi teško se može naći delo koje maestro nije dirigovao. Nekoliko sezona je bio dirigent Sarajevskih simfoničara. Snimao je sa simfonijskim orkestrima u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani. Snimio je i četiri ploče operskih arija.
U rodni grad se vraća 1984, kada dobija funkciju direktora Beogradske filharmonije, na kojoj ostaje do 1989. U tom periodu je i redovni profesor i šef katedre na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Od 1991. je bio redovni profesor Fakulteta umetnosti u Prištini. Direktor Opere Narodnog pozorišta u Beogradu bio je u periodu od 1993. do 1997.
Šajnović je dobitnik Vukove nagrade, Vidovdanske nagrade za univerzitetski doprinos, Nagrade RTS-a povodom 50 godina rada za vrhunska kreativna dostignuća...
U Beogradu je izveo generacije izuzetnih dirigenata na koje je bio veoma ponosan. Kao profesor po pozivu, radio je do poslednjeg trenutka.
Uživao je u knjigama svetskih filozofa i estetičara, želeći da svaki slobodan trenutak provede uz knjigu. Govorio je četiri jezika – nemački, francuski, italijanski i engleski. Bio je čovek koji je izazivao divljenje onih sagovornika koji su znali i cenili prave vrednosti.
 
PROFESOR JE I DALjE SA NAMA...

Imam običaj i naviku da predstave i koncerte dirigujem iz partitura koje su stariji dirigenti i kolege koristili, obeležavali i proučavali, pa ostavili u amanet mlađima. Toliko puta sam sa Profesorom sedeo iznad nekih takvih išaranih nota, analizirao zajedno sa njime mogućnosti i tradiciju, ideje i nove kreacije, opredeljivao se za ovo ili ono uz njegovo nepregledno iskustvo i znanje.
Tu skoro, otvorio sam neke partiture koje smo na taj način proučavali, i naišao na njegove dragocene zapise i primedbe. I odmah sam se vratio u mladost, u studentske dane i vreme kada smo sa ogromnim žarom i željom izučavali muziku da bismo je stvarali, ispitivali rešenja u partituri da bismo se odlučili za svoja, slušali izvođenja da bismo ih kreirali.
I sada, na ovome koncertu, i uvek kada smo za pultom i oko njega, Profesor je i dalje sa nama...
Dejan Savić
v. d. upravnika i šef dirigent  
Narodnog pozorišta u Beogradu

Profesor Jovan Šajnović je bio oličenje Muzičara u potpunosti u službi Muzike, prebogatog duha i znanja.
Evropski gospodin najfinijih manira i sadržaja, ujedno i veliki patriota koji je želeo da svojoj zemlji i svojim studentima pokloni ono što je u sebi nosio.
Čast mi je što sam bio u prvoj generaciji studenata kojima je predavao po svom dolasku u Beograd.
Razgovor sa Profesorom me je uvek vodio na neke nove i neistražene nivoe, toliko nepoznate a toliko potrebne našem društvu.
Bio mi je velika podrška i temelj za dalju karijeru, na čemu ću mu uvek biti zahvalan.
Bojan Suđić
Izvršni i umetnički direktor Muzičke produkcije RTS
Šef dirigent Simfonijskog orkestra i Hora RTS
Redovni profesor i šef katedre za dirigovanje na FMU

Plemenito poreklo koje seže do dvora Nemanjića, a na koje je bio skromno ponosan, obeležilo je, u svakom pogledu, lik ovog erudite, sofisticirane umetničke estetike. Plenio je dobrotom koju je nesebično delio sa nama, svojim studentima, oblikujući pored estetskih i umetničkih, i moralni pogled na svet svakog od nas pojedinačno – prema osobinama koje smo rođenjem i vaspitanjem nosili – u nama je tražio ono najbolje i nenametljivo uticao na naše sozercanje života i umetnosti. Prvo čovek, prijatelj, otac, pa onda profesor. Umetnička i ljudska veličina stajala je nenametljivo kao nedostižni uzor, ni jednog momenta ne bremeneći svojim postamentom, već satrudničeskim delovanjem, blago milujući dobrotom, pomagala u našem emotivnom, duhovnom i umetničkom stasavanju. Ostajući u duši kao drago sećanje na večno blagi lik, vječne mu pamjati.
Đorđe Pavlović
dirigent – rukovodilac muzičkih priprema
u Narodnom pozorištu u Beogradu

Šajnović, profesor koji nas je naučio kako da mislimo, analiziramo i suštinski sagledavamo i partituru i muziku.
Profesor koji je davao studentima i više od potrebnog ukoliko su to tražili. Nije se nametao i uvek je zahtevao da proverimo sve što nam govori.
Voleo je samostalnost kod studenata, poštovao rad, imao strpljenja za naše greške i probleme...
Bilo je zadovoljstvo poznavati ga i privilegija učiti od njega!
Stanko Jovanović
Stalni dirigent Muzičke produkcije RTS
Šef Opere i Teatra Madlenianum

Sa Jovanom Šajnovićem sam pored dirigovanja imala i časove klavira, harmonije, kontrapunkta i oblika. Prva četiri takta u Frankovim Simfonijskim varijacijama smo radili preko šest sati, dok nije bio zadovoljan svakim tonom na klaviru.  Učila sam nemački jer je „nekulturno čitati Adornove spise i Geteove drame u prevodu“... Kada bih dirigovala predstavu ili koncert, nije sedeo u publici. Njegovo mesto je bilo pored inspicijenta, sedeo bi i slušao izvođenje zatvorenih očiju i sve vreme je pričao sa mnom dok sam dirigovala i ja sam ga čula, na koje mesto treba da pazim, šta sam dobro uradila, šta još treba da doradim.... i dalje ga čujem.
Ana Zorana Brajović
v.d. direktora Opere i dirigent Narodnog pozorišta u Beogradu