Radomir  Rade Vučić  (1948 – 2009), prvak Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, rođen je u Bačkom Gradištu 1948. godine.
Baletsko obrazovanje je stekao u Srednjoj baletskoj školi „Lujo  Davičo“ (1962-1965) kod pedagoga Nine Kirsanove i Danice Živanović, Tilke Jezeršek i Mire Niković.
U baletskom ansamblu Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu bio je angažovan 1965. U njemu je radio kao solista do 1970. godine, kada je prešao u beogradski Balet, a od 1972. je istaknuti solista, a zatim prvak ovog ansambla.
Odigrao je niz klasičnih  baletskih uloga na scenama u Novom Sadu i Beogradu.
Bio je otmeni Princ u „Labudovom jezeru“ i „Začaranoj lepotici“, Franc u „Kopeliji“.
U savremenijim baletskim delima ostvario je zapažene uloge kao Romeo u „Romeu i Juliji“, Vronski u „Ani Karenjinoj“, Don Hoze u „Karmen“, Otac Hrama u „Samsonu i Dalili“, Otac u „Vaskresenju“.
Učestvovao je sa uspehom sa Ivankom Lukateli na II međunarodnom baletskom takmičenju u Moskvi 1973. godine (igrali su u drugom krugu ovog takmičenja), kao i u finalu takmičenja baletskih parova u Japanu 1978.godine.
Učestvovao je u gotovo svim baletima domaćih autora kao nosilac glavnih uloga: u „Ohridskoj legendi“ sa kojom je proslavio 20-godišnjicu umetničkog rada, „Katarini Izmailovoj 77“, „Kineskoj priči“, „Večitom mladoženji“, „Jelisaveti“...
Gostovao je u splitskom Hrvatskom narodnom kazalištu u  „Žar ptici“ i „Romeu i Juliji“.
Tokom dve i po decenije duge karijere istaknutog igrača-prvaka uspešno je sarađivao sa poznatim koreografima – Dimitrijem Parlićem, Verom Kostić, Pijom i Pinom Mlakar, Lidijom Pilipenko, Žanin Šara...
Po odlasku u penziju posvetio se pedagoškom radu, uvežbavao je soliste i ansambla za  nekoliko premijera u Beogradu, bio je šef Baleta u SNP u Novom Sadu i u dva navrata beogradskog Baleta. Otišao je iznenada u legendu iz baletskog ansambla Pozorišta na Terazijama, na čijem je čelu bio poslednjih godina svoga umetničkog života i rada.
Tokom igračke karijere Vučić se isticao skladnošću svoje figure, lakim skokovima i nečujnim doskocima, iskrenim vajanjem svake svoje uloge u čijem se izvanrednom nizu posebno isticao romatični, topao i iskren lik Don Hozea, za kojeg je i on i ljubitelji njegove otmene i osećajne igre smatrali njegovom najboljom kreacijom.
Bio je izuzetno pouzdan  partner najvećim balerinama naše scene, a pamti se u analima Narodnog pozorišta da je sa čuvenom ruskom balerinom Natašom Besmertnovom odigrao, samo posle jedne probe, uz njene pohvale zahvalnosti, Zigfrida u „Labudovom jezeru“.
Za svoje  izvanredne kreacije na sceni i na televiziji dobijao je godišnje i druge nagrade, kao i Nagradu Baletskog bijenala u Ljubljani, Nagradu za životno delo Udruženja baletskih umetnika Srbije, a dobitnik je i Posebnog priznanja za vrhunski doprinos Nacionalnoj kulturi Republike Srbije.  
Vučić je preminuo 31. decembra 2009. godine.