У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА МОМЧИЛА ЋИРЕ ЖИВОТИЋА „УПРАВНИК И ГЛУМАЦ” – СЕЋАЊЕ НА ВЕЦУ ЛУКИЋА

Књига драмског уметника Момчила Ћире Животића „Управник и глумац” – сећање на Вецу Лукића, коју је објавио „Студио 789”, представљена је у среду 15. априла у Музеју Народног позоришта.

Животић је у овој књизи, на више од 170 страна, описао сопствена сећања везана за његово дружење са својим пријатељем и дугогодишњим управником Народног позоришта у Београду Велимиром Вецом Лукићем.

Осим аутора, који је свим посетиоцима поклонио примерак књиге, на промоцији су говорили театролог Јелица Стевановић и драмски писац и некадашњи директор Драме Народног позоришта Мирко Милорадовић. 

Одломке из књиге читала је драмска уметница Бранка Зорић.

Милорадовић је оценио да је Животић у овој књизи, кроз разне догађаје, на веома убедљив начин дочарао „атмосферу самоуправне епохе у једној уметности, која као свака друга уметност, не трпи ни једнакост, ни демократију“.

„Добили смо четврту књигу Момчила Животића која надмашује прве три фокусираношћу над управљањем позоришним институцијама и механизмом унутрашње организације сваке уметничке установе.... Не држим да су ми Ћирине књиге само документ о једном времену. Оне су више од тога и по једној општељудској вредности – хумору који разобличује многе ствари и успут – забавља”, написао је, између осталог, Милорадовић у предговору ове књиге.

Животић је био дугогодишњи глумац Народног позоришта у Београду са којим је започео сарадњу још као студент, 1951. године. Дипломирао је три године касније, на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, у класи професора Радомира Раше Плаовића.

Играо је у више телевизијских драма и серија на Телевизији Београд.

Бавио се луткарством у Дечијем позоришту „Бошко Буха”, на Телевизији Београд и “Сусретима четвртком” у београдском Дому омладине.

Велимир Веца Лукић (10. фебруар 1936 — 29. август 1997), српски песник и драматург, рођен је у Београду где је завршио гимназију и Академију за позориште филм и телевизију. Дипломирао је драматургију у класи професора Јосипа Кулунџића. Радио је као новинар Радио Београда, потом драматург (1963–64), директор Драме (1964–72), и управник Народног позоришта у Београду. Остао је запамћен и као најмлађи директор Драме у историји Националног театра. Када се запослио имао је свега 28 година. У Народном позоришту остао је до 1990. године, од тога 18 година на месту управника.

М.Б.