У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОДРЖАНА ТРИБИНА О САРАДЊИ НАЦИОНАЛНИХ ТЕАТАРА

У оквиру циклуса „Трибине“, у суботу 24. марта, у Музеју Народног позоришта, одржана је јавна дискусија на тему „Могућност међународне сарадње националних оперских и балетских кућа у условима економске кризе“.

У трочасовном разговору, поред представника Народног позоришта у Београду, учествовали су управници, директори, продуценти и уметнички консултанти театара из Бугарске, Украјине, Хрватске, Румуније...
Скуп је отворио министар културе, информисања и информационог друштва Републике Србије Предраг Марковић који је свим гостима пожелео угодан боравак у Београду и Србији.
Он је казао да све земље региона, укључујући и нашу, пролазе кроз период тешке економске кризе и напоменуо да је у таквим околностима, веома добро што се одржава један овакав скуп, који ће, како је нагласио, сигурно имати своје позитивне ефекте.
- Све државе, услед кризе, биле су принуђене да мање издвајају за културу, а нажалост, и спонзора је све мање. Зато су скупови попут ових, веома добра ствар да се повежемо, разменимо искуства... Криза подразумева губљење економских вредности. Она дође и прође, али је јако трагично за једну земљу ако у међувремену изгуби своје културне вредности, ако изгуби везе међу људима. Захваљујем се свима вама што сте спремни да поделите своја искуства и што желите да заједнички уградимо темеље да бисмо у блиској будућности могли много квалитетније да размењујемо наше програме, а да истовремено свако од нас очува и ансамбле, али и оно што у овој области свакако није занемарљиво, а то је публика – поручио је Марковић.  
Управник Народног позоришта у Београду Божидар Ђуровић истакао је да је став актуелне управе да сваки национални театар који није део европских или регионалних сродних кућа мора да се забрине за своју будућност.
Он је рекао да београдски Национални театар има веома добру међународну сарадњу са бројним позориштима као што су Краљевско драмско позориште из Штокхолма „Драматен“, Национални театар Северне Грчке из Солуна, Црногорско народно позориште...  
- Идеја нема без сусрета. Због тога је овај сусрет драгоцен, и веома ми је жао што сви који су најавили да ће доћи, нису стигли у Београд. Уверен сам да ће ових сусрета бити више – рекао је Ђуровић.
Управник Народног позоришта Румуније из Букурешта и бивши министар култре те земље Јон Карамитру оценио је да за сваку земљу „жива култура и баштина, односно наслеђе, треба да буде један од најјачих аспеката наших идентитета“.  
- Ми желимо да сарађујемо са свим позориштима у окружењу. У овом тренутку су чаробне речи партнерство и копродукција и оне могу, као мото, да обележе овај наш састанак. Моћна позоришна енергија у овом тренутку долази са Балкана. Био сам у читавом региону и гледао сам сјајне представе. Видео сам фантастичне школе глуме и одличне певаче. Хајде да заједно искористимо нашу енергију. С обзиром да је опера као уметност веома скупа, било би пожељно да делимо трошкове - рекао је Карамитру.
Директор Љвовског националног академског театра из Украјине Едер Тадеј Александрович сматра да су у овим кризним временима копродукције веома важна ствар за опстанак позоришне уметности.
- Глумац без размене је као мртворођенче. Ако нема размене, глумац губи много тога. Уколико не наступа пред другим публикама, пред другим критичарима, он много губи. Опера је елита, она је највиши део једног друштва. Опера ствара највеће културне вредности. Она приморава човека да размишља, да прави закључке из живота који живимо. Сви ми имамо шта да покажемо и зато би било веома добро да што пре почнемо да сарађујемо – казао је Александрович који има четрдесетдвогодишње искуство у обављању руководоћеих позоришних функција.
Представница Националне Опере и Балета из Софије Ана Богданова захвалила се управи Народног позоришта што је одлучила да организује један овакав скуп и истакла да би било „дивно да сви заједно почнемо да сарађујемо“.
- У овом тренутку светске депресије и светске кризе, било би фантастично да успоставимо једну плодну сарадњу. Ми смо комшије, близу смо једни других, и нормално је да сарађујемо. Можемо, не само да радимо копродукције, него и да размењујемо представе, солисте, балетске уметнике, редитеље, сценографе... – казала је она.
Истичући да је почаствован што му се указала прилика да буде део једног оваквог скупа, италијански редитељ Марко Катена је нагласио да је ово идеална шанса да „сви заједно успоставимо чврсте и снажније везе за разне планове у будућности“.
Он је уупозорио да су „превасходно финансијска средства од круцијалне важности за било какву сарадњу“.
Јављајући се поново за реч, Ђуровић, који је обављао и функцију модератора, рекао је да је веома важно да се обрати пажња на развој младих уметника и у том контексту навео пример да је Народно позориште 21. марта потписало Протокол о сарадњи са Позориштем младих „Николај Бинев“ из Софије и Споразум о заједничком пројекту „Млада балканска драма“.
Гововрећи о заједничком пројекту „Млада балканска драма“, Ђуровић је објаснио да је Народно позориште, у намери да ангажује што већи број младих уметника око конкретних пројеката, за свог партнера изабрало управо софијски Театар младих, због тога што ова Кућа већ дуги низ година има сјајна искуства у раду са младим и неафирмисаним позориштницима.
Према његовим речима, први корак у реализацији идеје је расписивање јавних Конкурса за драмски текст и то на начин да Народно позориште у Београду расписује Конкурс за писце до 30. година старости, држављане Републике Србије, а Позориште младих „Николај Бинев“ расписује Конкурс за писце до 30. година старости, држављане Републике Бугарске.
Оба театра се обавезују да на репертоар у сезони 2012/2013. поставе текстове победника Конкурса и то тако што ће Народно позориште на репертоар Сцене „Раша Плаовић“ поставити текст победника Конкурса за драмски текст спроведен у Бугарској, а Позориште младих „Николај Бинев“ ће на репертоар Камерне сцене поставити текст победника Конкурса за драмски текст спроведен у Србији. Ауторска права и преводе обезбеђују театри партнери, који се обавезују да до 15. новембра одреде редитеље представа, уметничке сараднике, који не би требало да буду старији од 30 година и да, по могућности, буду из различитих земаља региона, те да распишу аудицију за глумце и направе поделу.
У плану је да се до 1. децембра организују седмодневне уметничке радионице на којима би драмски писци, редитељи и сарадници разменили искуства, приближили једни другима проблеме младих у својим срединама и тиме допринели већем степену разумевања, не само на уметничком плану, а све у циљу квалитетне припреме представа.
Премијере обе представе, како је рекао Ђуровић, најављене су за март 2013. године, у оквиру програмских књижица предвиђено је штампање превода драмских текстова победника Конкурса, а представе ће бити размењене на бази реципроцитета, што ће бити и својеврсна међународна афирмација младих позориштника.
Ђуровић је рекао да је кључ за добру међународну сарадњу да једна представа, поред завидног уметничког нивоа, има и економску одрживост.
Управник Националне опере из Темишвара Корнелије Мургу навео је да је приликом заједничких продукција олакшавајућа околност што као могућност постоји подела трошкова.
- Имам велико, дугогодишње, искуство по том питању, јер смо на тај начин сарађивали за позориштима из Аустрије, Мађарске, Украјине... Позоришта су учествовала са по 20 процената, а остатак је био покриван из једне бечке фондације. С обзиром да су трошкови постављања добре оперске представе веома високи, можемо да се договоримо да у три или четири позоришта поставимо исту представу. То је једна од идеја – рекао је Мургу и истакао да је он веома заинтересован да та Кућа успостави сарадњу са Народним позориштем у Београду.
Шеф-диригент Опере у Берну Србољуб Динић казао је да су његова “искуства на Западу са копродукцијама веома позитивна” и подсетио да тренутно ради представу “Орфеј у подземљу” Жака Офенбаха са позориштима из Нирнберга и Бордоа.
- Људи који раде тај пројекат су интернационално познати и признати и сматрам да је то од велике важности. Док сам припремао оперу “Кармен” овде у Народном позоришту, увидео сам колики потенцијал има та кућа. Наравно, постоје и неки пропусти који веома брзо могу да се исправе, а односе се управо на интернационализацију, односно отварање према Западу и прихватање неких стандарда, пре свега оних који се односе на финансије – нагласио је он.
Говорећи о ценама гостовања једног оперског певача, Ђуровић се позвао на Споразум о сарадњи који је Народно позориште потписало са Македонском опером, а у којем је прецизирано да хонорар износи 500 евра, плус трошкови авионског превоза и саобраћаја.
- Апсолутно је неопходно да певачи из обе куће морају да имају исте услове. Они који не желе да гостују, не морају. Нико неће силом да их тера. Због тога сматрам да је потписивање протокола или неке инцијативе која би временом прерасла у нешто друго, једна врста успостављања реда у циљу умрежавања оперских и балетских кућа на добробит публике, уметника, институција и културе уопште. Тренутна економска ситуација нас тера да радимо копродукције. Она неће бити само наша жеља, него ће нам то бити, верујем, и услов егзистенције, зато што се све мање новца издваја за културу – објаснио је Ђуровић.
Директор Балета Народног позоришта Брус Стајвел поздравио је одржавање једног оваквог скупа и изнео став да би позоришта, у условима економске кризе, требало да се окрећу ка приватним изворима финансирања.
- У Америци, сви наши фондови долазе из приватног сектора и мислим да то може, на неки начин, да буде путоказ и уметницима у Европи. Јавни фондови све више пресушују и мислим да је у таквим околностима, окретање ка приватном сектору неопходно – предложио је Стајвел.
Он је најавио да балетски ансамбл Народног позоришта намерава да ускоро направи Гала представу са својим колегама из Српског народног позоришта у Новом Саду.
- Наравно, нешто овако, желимо да урадимо и на међународном нивоу – рекао је Стајвел .
Говорећи о размени квалитетних уметника, Ђуровић је казао да је Народно позориште „рудник сценографије и костимографије српског театра“.
- Одавде су изникли најбољи сценографи и костимографи. Осим тога, ова Кућа има сјајне радионице, а посебно негујемо и уметничке занате – подсетио је он.
- Без здраве конкуренције нема успеха, а здраве конкуренције нема тамо где је затворена средина. Због тога је идеја о међународној сарадњи нешто што је драгоцено, јер ће свим театрима донети бољитак у уметничком смислу, а и публика ће чешће долазити у позориште – навео је Ђуровић.
Скупу из објективних разлога нису присуствовали, али су изразили спремност на сарадњу: Национално позориште Сарајево, Македонска Опера и Балет,  Словенско Национално позориште, Национално позориште Опера и Балет Албанија, Краљевско Данско позориште, Национална академија Опера и Балет позоришта Белорусије, Словачко Национално позориште, Национална Опера Краково, Пољска Национална Опера.
Скупу је присуствовала и начелница Одељења за савремено стваралаштво, креативне индустрије и менаџмент у култури при Министарству културе, информисања и информационог друштва Милена Бурић.
М.Б.
Закључци:
1. Неопходно је интензивирати сарадњу у региону, а с тим у вези неопходно је да се комуникација између руководилаца Театара не своди само на састанке оваквог типа, већ и на сталну кореспонденцију путем електронске поште.
2. Управник Народног позоришта у Београду, Божидар Ђуровић, предложио је да та Кућа у јуну ове године буде домаћин једног Гала концерта на којем би учествовали млади солисти до 33 године старости, из сваког театра двоје или највише троје учесника, а да наступ има такмичарски карактер. С обзиром да је поводом овог предлога, и поред начелне подршке идеји, било разлика у мишљењу, договорено је да се учесници скупа по овом питању усагласе путем електронске поште, у писаној форми.  
3. Управник Националне Опере из Темишвара, Корнелије Мургу, позвао је све учеснике трибине да 10. октобра ове године буду гости на прослави 65. година од оснивања тог позоришта, као и да присуствују премијери Гуноовог „Фауста“ која ће том приликом бити одржана. Такође, он је предложио да се том приликом у Темишвару одржи нови састанак свих руководилаца који су присуствовали овом скупу, као и оних који су желели да учествују на скупу, али су из објективних разлога били спречени.
4. Директор Љвовског националног академског театра из Украјине Едер Тадеј Александрович упутио је предлог представницима свих позоришта који су учествовали у расправи, да се солисти тих театара пријаве на конкурс за оперски фестивал који ће се на јесен одржати у Љвову. Рок за пријављивање је крај маја, а договорено је да организатор услове конкурса пошаље позориштима у најкраћем могућем року. Такође, он је предложио да се и приликом одржавања овог Фестивала одржи нови састанак свих руководилаца који су присуствовали овом скупу, као и оних који су желели да учествују на скупу, али су из објективних разлога били спречени.