Светски дан позоришта 2026. године

Светски дан позоришта обележава се сваке године 27. марта, а установљен је 1961. године од стране Међународног театарског института (ITI), који делује под окриљем UNESCO.

Предлог тадашњег председника Арвија Кивима из Финске прихваћен је са одушевљењем на деветом конгресу Института у Бечу и од тада се Светски дан позоришта прославља широм планете на различите начине.

На тај дан позоришта у свету, национални центри Међународног позоришног института и читава међународна позоришна заједница организују разне позоришне манифестације, од којих је најважнија традиционална међународна порука коју, на позив Међународног позоришног института, увек пише позоришна личност светског угледа.

Порука се преводи на бројне светске језике, чита пред гледаоцима у позориштима, штампа у новинама, часописама и емитује на радио и телевизијским станицама на свим континентима.

Светски дан позоришта први пут је обележен 1962. године, када је прочитана и прва међународна порука поводом тог дана, а њен аутор је био Жан Kокто, један од најистакнутијих француских уметника 20. века, песник, романсијер, сликар, драматург и редитељ.

Аутор овогодишње поруке је прослављени амерички глумац Вилијем Дeфо:

„Ја сам глумац, првенствено познат по филмским улогама, али сам дубоко укорењен у позоришту. Био сам члан Wooster grupe од 1977. до 2003. године, где сам радио на оригиналним представама у простору The Performing Garage у Њујорку, као и на турнејама широм света. Сарађивао сам са редитељима као што су Ричард Форман, Роберт Вилсон и Ромео Кастелучи. Данас сам уметнички директор Позоришног бијенала у Венецији, а све што сам доживео – од ангажмана у турским групама до глобалних догађаја – обликовало је моју веру у моћ и значај позоришта.

На почетку у Wooster grupi, често смо имали врло малу публику. Постојало је правило да представу можемо отказати ако је више људи на сцени него у публици, али ми то никада нисмо чинили. Многи чланови групе нису били професионални глумци, долазили су из различитих сфера, а заједно смо стварали позориште. Иако идеја да представа мора да се настави није био наш мото, осећали смо обавезу да одржимо сусрет са публиком.

Током дана смо имали пробе, а увече смо представљали материјал као рад у настајању. Некада бисмо годинама развијали једну представу, док смо се издржавали турнејама старијих радова. Тај процес, иако напоран, увек је био узбудљив – чак и када би малобројна публика показала колико је заиста заинтересована. То ме је подсећало да, без обзира на број присутних, публика постаје сведок који позоришту даје смисао и живот.

То је исто као у коцкарницама: Морате бити присутни да бисте победили. Заиста, заједничко искуство у реалном времену, чин стварања који је осмишљен, али увек другачији – то је снага позоришта. Дружбено и политички, позориште је данас важније него икада за наше разумевање себе и света.

Нове технологије и друштвене мреже обећавају повезаност, али често нас раздвајају и изолују. Чак и користећи рачунар и истражујући себе на интернету или кроз вештачку интелигенцију, човек не сме да замењује људски контакт контактом са уређајима. Интернет тешко може да преслика осећај дивљења који позориште ствара – дивљење које настаје кроз пажњу, ангажовање и споне заједнице присутних.

Као глумац и позоришни ствараоц, и даље верујем у снагу позоришта. У свету који је све више подељен, контролисан и насилан, наш изазов је да не дозволимо пропадање позоришта и његово сведавање на комерцијалну забаву или институционалног чувара традиције. Треба да негујемо способност позоришта да повезује људе, заједнице и културе, и да поставља питања о томе куда идемо.

Квалитетно позориште доводи у питање начин на који размишљамо и подстиче нас да замислимо оно чему тежимо. Ми смо друштвена бића, биолошки створени за контакт са светом. Кроз причу, естетику, језик, покрет и сценографију – позориште може да нам покаже шта је било, шта је сада и какав би наш свет могао да буде.“

Поруку Вилијемa Дeфоa, биће прочитана вечерас, уочи извођења представе „Дервиш и смрт“ на Великој сцени (19.30) Народног позоришта у Београду.