Једночина опера Станислава Биничког „На уранку”, према либрету Бранислава Нушића, под диргентском управом Ђорђа Станковића и у режији Иване Драгутиновић Маричић, биће премијерно изведена 22. новембра (19.00) на Великој сцени, за Дан Народног позоришта у Београду.

Ово дело, познато као прва изведена српска опера у којој се утицаји италијанског веризма преплићу са елементима српског фолклора, доноси причу смештену у бурна времена с краја претпрошлог века на југу Србије.

Управо тај спој чини га посебним, на шта указује и диригент Станковић, подсећајући да Народно позориште с поносом баштини оперу „На уранку” – истински бисер опуса Станислава Биничког и камен темељац српске оперске литературе.

„Музичка архитактоника постављена на темељу драмског предлошка-либрета Бранислава Нушића дала нам је дело непролазне лепоте. Мелодика, колорит, хармонија су средства којима су профилисани карактери ликова као и њихови односи. Обиље фолклорних мотива као и оријенталних призвука сведочи о нашем богатом народном музичком наслеђу које се развијало у јако тешким временима ропства, усменим путем преносило, често губило, нестајало али поново израњало из исконске потребе за животом и очувањем свог националног идентитета. Зато је данас веома важно да ову оперу не третирамо као музејски експонат него као живо сведочанство једног времена које својим сензибилитетом и те како може да савременом слушаоцу, а нарочито млађим генерацијама помогне да уроне у дубине уметничке музике”, сматра Ђорђе Станковић.

Редитељка Ивана Драгутиновић Маричић истиче да је „На уранку” поред тога што је прва, заправо и једна од „до сада вероватно највише извођених српских опера”.

„Музички језик је изузетан, а поједине арије су тако написане, да су и данас радо певане и слушане, како на сцени, тако и ван ње (арија Станке Тамо за том гором, арија Реџепа Кад би знала, дилбер Стано). Нушићев либрето овој опери даје посебан значај и уметничку вредност. Иако смо окренути ка традиционалном извођењу, ипак је урађена мала корекција текста и неки архаизми су преведени тако, да данашњи гледалац, а поготову млађа публика, може да их разуме. У визуелном смислу, инспирацију за сценографију сам добила гледајући једну уметничку слику мог пријатеља, из које смо сценограф Мираш Вуксановић и ја сасвим спонтано осмислили и додали још неке елементе, који су нам неопходни за одигравање радње, а да погодимо дух и атмосферу старе Србије, с почетка 19. века, пред Први српски устанак. У костимима Бојане Никитовић, који су стилизовани, али у форми традиционални, преовладава белина, као што смо и навикли да виђамо на старинским гобленима код наших бака и прабака, па ми је идеја била да наши ликови тако изгледају и делују на сцени, као да су оживели са старог гоблена”, каже редитељка и истиче да јој је жеља била да у ову продукцију укључи и децу.

„Они су увек били и биће саставни део наше свакодневице, јер народ без деце не може да опстане, како у прошлости, тако и данас, тако и убудуће. Деца нас посматрају и имитирају, одрастајући и учећи на нашим примерима, зато је огромна одговорност на нама. Деца која учествују у овој продукцији су ученици Основне балетске школе Лујо Давичо, а кореограф је истакнути балетски играч Михајло Стефановић. Остаје нам да закључимо да, ако чувамо, поштујемо и познајемо нашу историју и традицију, онда нам и будућност постаје светла, а наша деца и наши млади поносни и заслужни наследници... Има наде“, поручује Ивана Драгутиновић Маричић. 

У подели су Сандра Стојадинов (Станка), Синиша Радин (Раде), Александра Ангелов (Анђа), Вук Зекић (Реџеп) и Дарко Ђорђевић (Мујезин). 

У представи учествују и Оркестар, Хор, Балет и чланови Оперског студија „Борислав Поповић” Народног позоришта у Београду.

На првој репризи, 25. новембра (19.00) у подели ће бити Милица Страхинић (Станка), Дамјан Мишић (Раде), Татјана Митић (Анђа), Михаило Шљивић (Реџеп) и Ђорђе Ненић (Мујезин). 

Опера „На уранку” први пут је изведена у Народном позоришту у Београду 20. децембра 1903. године.

Ово дело, како је својевремено тврдила стручна критика, одише сентиментално-севдалијским тоном и представља покушај синтезе националног и веристичког стила, при чему се Нушић, иако пре свега познат по комедијама, успешно опробао и у жанру драме. Радња се дешава у српском селу под Турцима. Љубав Станке и Радета благосиља Радетова мајка Анђа. Из прикрајка их посматра Турчин Реџеп који, када Раде одлази са мајком, изјављује Станки љубав. Пошто га Станка одбија, љутити Реџеп спрема освету. Уз песму наилазе момци и девојке и веселе се због предстојеће свадбе. Међутим, Реџеп на сав глас изјављује да се Радету не зна отац...

На сцени Народног позоришта опера „На уранку” премијерно је изведена још четири пута – 4. фебруара 1924, 26. септембра 1968; 4. децембра 2003. у Нишу (3. јануара 2004. у Народном позоришту у Београду) и 30. октобра 2019. године.