Премијера нове поставке „Мајстора и Маргарите” на Великој сцени Народног позоришта, у режији Андраша Урбана

Представа „Мајстор и Маргарита”, по чувеном роману Михаила Булгакова, у драматизацији Кате Ђармати и режији Андраша Урбана, биће премијерно изведена 10. новембра (19:30) на Великој сцени Народног позоришта у Београду.

Костимографи Бојана Никитовић и Стефан Савковић, композитор Ирена Поповић, кореограф Герђе Кристијан, те Тара Вуловић и Балша Ђого (видео) потписују се, заједно са Катом Ђармати и Урбаном који је и аутор сценографијe, као уметнички тим овог позоришног дела у којем су главне улоге додељене Александру Вучковићу (Мајстор/ Јешуа), Нади Шаргин (Маргарита) и Павлу Јеринићу (Воланд).

У подели су и Бојан Кривокапић, Јулија Петковић, Вања Милачић, Вања Ејдус, Драган Секулић, Недим Незировић, Јелена Благојевић и Андреј Њежић.

„Мајстор и Маргарита”, на којем је Булгаков радио од 1928. до 1940. године, свакако је један од најпровокативнијих романа светске литературе; необичне је форме, одликује га мистериозност на разним нивоима у којима се испрекиданим редоследом, кроз 32 поглавља, описују догађаји у Москви тридесетих година двадесетог века, као и догађаји које је насловни јунак, Мајстор, описао у свом роману о Пилатовом суду и Исусовој мученичкој смрти. Догађаји у руској престоници приказани су као фантастична прича о доласку ђавола Воланда у ту средину у којој треба да се одржи годишњи бал демона.

Нова поставка у режији јединственог и оригиналног Урбана, доноси на сцену савремено читање овог дела са асоцијацијама на данашње време и околности у којима живимо, али у духу свега онога о чему је и тридесетих година прошлог века писао славни руски писац бавећи се неким суштинским филозофским, културолошким и политичким питањима, као и веровањем у одређену идеологију.

„Мене увек занима како позориште, како једна представа постаје жива ствар, посебан ентитет стварности, то јест како се у датом времену и простору, док се дешава, актуализује. Исто тако човек данас са великим сумњама размишља о томе како и на који начин опстати, шта је виша сила у његовом животу пред којом треба да поклекне. Ипак, ваљда желите бити и пристојни и добри. Да учините нешто. Без обзира колико су те ствари релативне. Али, релативизам не постоји зато да етички ослобађате себе, па да немате одговорности. Имате. Али, можете и то одбацити…“, сматра Андраш Урбан.

Без обзира на то што је роман дубоко укорењен у специфичном историјском и политичком контексту, Ката Ђармати је урадила драматизацију која је ово трајно и непролазно дело приближила данашњем гледаоцу са намером да се огледа и препозна у свим дилемама које Булгаков поставља преиспитујући основна животна начела и нека основна егзистенцијала питања.

„У роману се кроз комбинацију елемената модерне сатире, фантастичног, гротескног и интелектуалне прозе, траже одговори на велике проблеме данашњице.  Булгаков не пише формулама, он тера свог читаоца да размишља и самостално препозна дубље моралне и друштвене везе. Познато је да у овом роману има разних паралелних прича, мења се простор, путујемо по времену, из Москве до Јерусалима, Јалте. Постоје најмање три нивоа и, отприлике, сто ликова. Наслов је Мајстор и Маргарита, али они се појаве веома касно у роману, што је, читајући роман, потпуно разумно, али не и на сцени. Све ово што сам набрајала и што је опште познато, све то је изазов за драматизацију. Булгаковљево ремек дело смо поштовали, али не мистификовали. Направили смо своју причу са скоро свим елементима интегралног текста, прилагођавајући је нашим сценским условима. Верујемо у то да је позориште простор садашњице, значи избегавамо историјски приступ, јер ова прича је веома блиска и нама. Те племените теме комуницирају беспрекорно у сваком времену”, тврди Ката Ђармати.

Прва реприза биће одржана дан касније (11.11), а до краја месеца представа ће бити на репертоару 17. и  28. новембра.