Опера "Летећи Холанђанин" немачког композитора Рихарда Вагнера, чија се 200. годишњица рођења обележава у целом свету, премијерно је изведена на Великој сцени у понедељак 23. децембра.
Ову романтичну оперу у три чина, у режији Дејана Миладиновића, под диригентском управом Дејана Савића, карактеришу изузетно узбудљива музика и питка прича која говори о љубави, духовима и злату.
Насловну улогу остварио је Миодраг Д. Јовановић, а у подели су били и Ана Рупчић Петровић (Сента), Ненад Јаковљевић (Даланд), Дејан Максимовић (Ерик), Дубравка Филиповић (Мери) и Ненад Чича (Морнар).
У представи је учествовао и Оркестар и Хор Опере Народног позоришта у Београду.
После непуна три сата врхунског уживања, публика у препуној сали, поздравила је овацијама комплетан ансамбл ове опере која представља почетак Вагнеровог зрелог стваралаштва.
Основна нит „Летећег Холанђанина”, праизведеног 2. јануара 1843. у Дрездену, односи се на искупљење кроз љубав или жртву, а порука на крају представе гласи да је овај сурови свет такав, да је права љубав могућа, можда, само у неком другом свету.
"Ова поставка је, заправо, оно што музичари називају "варијације на тему". Користио сам разне измене које ми је омогућио развој технологије - видео инсерте, специјалне пројекције, другачије светло и мизансцен. Ипак, две основне ствари остале су исте, а то је једноставност и прецизност представе. Основни концепт базирао сам на једру које доживљава разне метаморфозе од првог до последњег чина. Оно нам помаже да се Холанђанин појави и као дух и као реалан створ на сцени, као и да се види његов брод. Због свега тога, то једро можемо да назовемо једро - капија времена, као временски портал кроз који Холанђанин пролази и улази у реално време", изјавио је Миладиновић, који је и сценограф ове опере коју је током досадашње каријере режирао три пута, почев од 1994. године - у Опери у Давосу, а потом у Милвокију и Њујорку.
У сарадничкој екипи су и Раде Пејчић (асистент диригента за припрему певача), Ана Григоровић (асистент редитеља), Јасна Сарамандић, Мираш Вуксановић (асистенти сценографа), Катарина Грчић Николић (костимограф ), Каролина Бетер (лектор) и Гаврило Рабреновић (превод текста и припрема титлова).
Представа је урађена поводом два века од Вагнеровог рођења и девет деценија од прве премијере "Летећег Холанђанина" на сцени Народног позоришта у Београду - 6. новембра 1923. године.
У међувремену, ова Вагнерова прва реформисана опера у којој користи мотиве и непрекидну мелодију, премијерно је изведена у Националном театру још четири пута - 6. маја 1938, 5. маја 1954, 4. децембра 1958. године и 1. априла 1963. године.
М.Б.
Више фотографија са премијерног извођења можете погледати ОВДЕ
