Мецосопран Љубица Вранеш први пут као Сантуца у опери „Кавалерија рустикана“

У опери Пјетра Маскањија „Кавалерија рустикана“ која ће бити изведена 4. јуна (19.00) на Великој сцени под диригентском управом Ђорђа Станковића, улогу Сантуце први пут певаће првакиња Опере Народног позоришта у Београду, мецосопран Љубица Вранеш.

„Улога Сантуце је једна од најупечатљивијих улога у оперском репертоару, а изазови које доноси су вишеструки. Сантуца је емоционално комплексан лик. Она се суочава са дубоким унутрашњим конфликтима, љубављу, тугом и осветом, што захтева од извођача да пренесе широк спектар емоција. Њена страствена љубав према Туридуу и бол због његове везе са Лолом доносе додатну дубину овој улози. Вокални захтеви за Сантуцу су изазовни. Улога захтева снажан, изражајан глас који може да пренесе интензитет њених емоција, као и техничку вештину за извођење арија које су и веома захтевне и емотивне. Што се тиче тога шта Сантуцу чини посебном у односу на друге оперске улоге, њен карактер је изузетно реалистичан и близак свакодневном животу. Она није само романтична јунакиња, већ и жена која се бори са друштвеним нормама и сопственим осећањима. Њена улога је често виђена као симбол женске снаге и отпорности, што је изузетно релевантно и данас. Све ово заједно чини Сантуцу једном од најпосебнијих и најизазовнијих улога у опери, која оставља снажан утисак на публику“, каже Љубица Вранеш.

У „Кавалерији рустикани“, за коју су либрето према Вергију написали Тађони-Тоцети и Менаски, наступиће и Душан Плазинић, Дубравка Филиповић, Александар Стаматовић и Анђела Симић.

У представи учествују Оркестар и Хор Опере Народног позоришта у Београду.

Концертмајстор је Едит Македонска, а шеф Хора Нина Фуштар.

Сценограф и костимограф Иван Стефанути, те дизајнер светла Роберт Грити потписују се као уметнички тим ове опере која је премијерно изведена 21. јануара 2006. године.

Режију Ивана Стефанутија пренео је Матео Мацони.

„Кавалерија рустикана“, праизведена 1895. године у Риму, а чија се радња одвија у селу на Сицилији, крајем 19. века, донела је „праву” и „уверљиву“ -  истиниту причу из народа, о сицилијанским сељацима и тако утрла пут новом правцу у оперском стваралаштву под називом веризам.