Изложба о глумцу Васи Пантелићу у Музеју Народног позоришта

Изложба „Васа Пантелић – драмски уметник Народног позоришта“, ауторке Драгице Гаћеше, биће отворена 17. децембра (18:00) у Музеју Народног позоришта у Београду.

У оквиру поставке, посетиоци ће моћи да виде фотографије из неких представа у којима је играо, награде које је добио током каријере дуже од пола века, личне предмете, као и више уметничких слика с обзиром на то да се деценијама, из хобија, бавио и сликарством.

Пантелић је рођен 4. априла 1922. године у Руми, у којој је и одрастао.

Гимназију је завршио у Крагујевцу, где је и почео глумачку каријеру у Књажевско-српском театру у време окупације Краљевине Југославије 1941. године.

По завршетку Другог светског рата преселио се у Београд, где је прво студирао права, а затим психологију. Током студија радио је хонорарно као спикер у Драмском програму Радио Београда где су његов снажни бас и правилна дикција дошли до изражаја. Упоредо са студирањем похађао је и часове у Драмском студију при Народном позоришту.

Први наступ у Народном позоришту у Београду био је у представи „Вечера“  Скендера Куленовића, 20. септембра 1948. године, у којој је тумачио лик Омера Сабрића, директора народних добара.

Члан Драме Народног позоришта у Београду постао је 1949. године, у ком је остварио више од 130 улога у представама од којих се издвајају: „Хамлет“ (Хорацио), „Станоје Главаш“ (Исак и Сулејман паша), „Сирано де Бержерак“ (Кристијан), „Посао је посао“ (Гаро), „Отело“ (Јаго), „Дон Жуан“ (Дон Жуан), „Хенри IV“ (Хенри Перси), „Јулије Цезар“ (Касије), „Пут у извесност“ (Стеван), „Идиот“ (Кнез Мишкин), „Аретеј“ (Аретеј), „Коштана“ (Хаџи Тома), „Господа Глембајеви“ (Леоне Глембај), „Томас Мор“ (Томас Кромвел), „Намесник“ (Папа Пије XII), „Тесла“ (Тесла), „Подвала“ (адвокат Вуле), „Госпођа Олга“ (Новаковић) и др. 

За улогу адвоката Новаковића у представи „Госпођа Олга“ добио је Награду за најбољу мушку улогу на Стеријином позорју 18. априла 1980. године, а месец дана касније, 13. маја, том улогом је обележио и 35 година уметничког рада. 

Исте године добио је и Седмојулску награду. 

И после пензионисања, наставио је да наступа на сцени Народног позоришта. 

Последњу представу на сцени матичног театра одиграо је 27. јуна 2001. године тумачећи лик Федоренка у „Мајстору“ Роналда Харвуда. 

На филму је дебитовао 1950. године, у остварењу Радивоја Лоле Ђукића „Језеро“. Од четрдесет улога на филму и тридесет ТВ драма и серија издвајају се роле у филмовима: „Песма“, „Потрага“, „Госпођа министарка“, „Песма са Кумбаре“, „Ужичка република“, „Битка на Неретви“, „Крвава бајка“, „Мајстор и Маргарита“, „Слом“ и др.

Иако је по критичарима најбољу улогу одиграо као председник суда у ТВ драми „Нирнбершки епилог“, публика га памти по улози шефа београдске полиције, Крсте Мишића, у популарној серији „Повратак отписаних“. 

Преминуо је 30. августа 2008. у Београду.