Изложба о драмском уметнику Петру Банићевићу у Музеју Народног позоришта

Изложба посвећена некадашњем прваку Драме Народног позоришта, барду југословенског и српског театра Петру Банићевићу, ауторке Драгице Гаћеше, биће отворена 27. фебруара у 18 часова у Музеју Народног позоришта у Београду.

Поставка је приређена поводом две деценије од смрти глумца чије су улоге обележиле позориште, филм и телевизију у Србији и бившој Југославији.

Посетиоци ће имати прилику да виде фотографије и архивску грађу која прати његов уметнички пут на сцени Народног позоришта.

Изложба ће бити отворена до почетка априла.

Банићевић је преминуо 4. септембра 2006. у 76. години, а кремиран је четири дана касније, на Новом гробљу у Београду.

Рођен је у Никшићу 1930. године. Глуму је студирао на Академији за позоришну уметност у Београду, у класи професора Раше Плаовића.

Током богате каријере, играо је на готово свим београдским сценама.

Био је члан Народног позоришта од 1954. године и на тој сцени је одиграо око 80 улога.

Остварио је велике улоге у делима светских и домаћих класика. Био је Хамлет у “Хамлету”, Димитрије у “Браћи Карамазовима”, Креонт у “Цару Едипу”, Леоне у “Господи Глембајевима”, Тригорин у “Галебу”, Алсест у “Мизантропу”, Војвода Драшко у “Горском вијенцу”, Волпоне у “Волпонеу”, Димитрије у “Браћи Карамазовима”, Никола Пашић у “Апису”.

Такође, био је и Спасоје Благојевић у “Покојнику”, Серебјаков у “Ујка Вањи”, Талтибије у “Орестији”, “Иларион Руварац у “Је ли било кнежеве вечере”, Хенри Хигинс у “Пигмалиону”, Џејмс Тајрон у “Дугом путовању у ноћ”, Џони Патинмајк у “Сакатом Билију”, Мушкарац у “Човеку случајности”...

Последњу улогу у матичном позоришту, одиграо је 2006. године у представи „Судија“ (Мировни судија).

Остварио је веома запажене роле у филмовима “Биће скоро пропаст света”, “Сутјеска”, “Снови, живот и смрт Филипа Филиповића”...

Играо је у више од 50 телевизијских драма и серија – “Капетан Микула Мали”, “Бањица”, “Бољи живот”, “Срећни људи”, “Четрдесет осма”, “Вук Караџић”...

За изузетна глумачка остварења, добио је бројна престижна признања као што су Октобарска награда града Београда, “Тринаести јул”, “Седми јули”, ”Миливоје Живановић”, “Раша Плаовић”, Стеријина награда, Награда за животно дело “Добричин прстен”...

Бавио се и педагошким радом. Извео је пет успешних глумачких генерација на Академији уметности у Новом Саду, а водио је и глумачку класу на Академији уметности "Браћа Карић" у Београду.

Народно позориште је 2010. године установило Награду "Петар Банићевић" која се додељује младим глумцима.