Ђилдом у „Риголету“ 21. марта, Снежана Савичић Секулић обележиће четврт века од првог наступа у тој улози, Војводу од Мантове пева гост из Немачке Милош Булајић

Улогом Ђилде у Вердијевом „Риголету“, који ће 21. марта у 19 часова бити изведен на Великој сцени под диригентском управом Стефана Зекића, првакиња Опере Народног позоришта у Београду Снежана Савичић Секулић, обележиће значајан јубилеј -  четврт века од свог првог наступа у тој роли, једној од најлепших и најзахтевнијих у сопранском репертоару.

Вишеструко награђивана уметница чији раскошни сопран одликују снажна емоција, искреност и техничка беспрекорност својствена само гласовима посебног талента, пева Ђилду у овој продукцији од 2001. године, када је „Риголето“ премијерно изведен под диригентском управом Дејана Савића, у режији Предрага Протића. 

У интервјуу објављеном прошле године у „Позоришним новинама“, одговарајући на питање да ли се, свих ових година, нешто променило у њеном приступу том лику, одговорила је:

„Тај драгуљ је као с неба спуштен у моје руке још док сам била студент, дакле на самом почетку моје певачке каријере – чије вредности, али ни тежине испрва можда нисам ни била свесна. Као што народ каже: Шта зна дете шта је 100 кг? Испоставиће се касније да је управо ова улога можда најважнија у мом певачком сазревању. Ђилда је чедно биће, неискварена девојка чију доброту је могуће доживети када у вама постоји тежња ка нелицемерном добру, ка суштинском смислу, ка нерполазној истини и вечној љубави... Заправо, не могу ни да побројим све важне награде и лепе догађаје који су уследили управо због те улоге, која ме је одвела чак и у Милано, па све до Лондона... Надајући се да не звучим нескромно, могу да кажем да Ђилду певам са истим оним младалачким жаром чак и после четврт века – што делује запањујуће – али, моји драги студенти имају прилику да се лично увере колико се може трајати, само под условом да на исправан начин примењујемо технику певања. Једноставније речено, континуитет моје улоге траје готово онолико колико они имају година“, истакла је Снежана Савичић Секулић.

Вердијева снажна музика, богата емотивним набојем и драмском напетошћу, чини „Риголето“ импресивним делом које и данас, 175 година од праизведбе у Театру „Фениче“ у Венецији, оставља дубок утисак на публику, тражећи одговоре на нека од универзалних питања – колико вреди људска жртва и може ли се свој живот положити ради спасења другог.

На 60 извођењу 21. марта, улогу Војводе од Мантове певаће гостујући тенор из Немачке Милош Булајић. Од 2007. године када је започео каријеру, отпевао је бројне велике улоге из свог фаха на разним оперским сценама широм Европе. Ово је његово прво гостовање у Народном позоришту у Београду.

Насловну улогу певаће Драгутин Матић, а у великом ансамблу су и: Александар Стаматовић (Гроф Монтероне), Милош Гашић (Гроф Чепрано), Милица Жижић (Грофица Чепрано), Павле Жарков (Маруло), Дарко Ђорђевић (Борса), Михаило Шљивић (Спарафучиле), Анђела Симић (Мадалена), Татјана Митић (Ђована), Теодора Илић (Паж) и Слободан Живковић (Тамничар).

У представи учествују Оркестар, Хор и ансамбл Балета Народног позоришта у Београду.

Сценографију потписује Борис Максимовић, костимографију Љиљана Радоњић Орлић, а кореографију Владимир Логунов.

У том ремек-делу оперске уметности за које је, према драми „Kраљ се забавља" Виктора Игоа, либрето написао Франческо Марија Пјаве, у току једне ноћи одвијају се догађаји пуни љубави, страсти, освете, мржње...