150 година од смрти Жоржа Бизеа

Данас се навршава 150 година од смрти једног од најзначајнијих француских композитора 19. века – Жоржа Бизеа (1838–1875). Иако је преминуо млад, оставио је неизбрисив траг у историји музике, пре свега опером „Kармен“, која је постала једно од најизвођенијих дела светског оперског репертоара.

Изузетна лепота његових мелодија, живописна оркестрација и дубоко разумевање људских емоција и драмских тензија чине Бизеова дела и данас изузетно актуелним и вољеним међу публиком. Народно позориште у Београду негује Бизеово стваралаштво већ више од једног века.

На актуелном репертоару налазе се два његова дела: „Ловци бисера“ и „Kармен“. Премијера опере „Ловци бисера“, одржана 12. фебруара ове године у режији Даријана Михајловића, донела је на сцену лирски свет пун егзотике и емоција. У овом делу, компонованом у духу француске оперске традиције, Бизе је успешно дочарао далеке пејзаже, сукобе између љубави и пријатељства, уз раскошну оркестрацију и изражајну мелодику.

„Kармен“, са друге стране, већ више од једног века заузима посебно место на сцени Народног позоришта. Од своје београдске премијере 1923. године, ова опера је доживела више различитих поставки, а актуелна продукција датира из 2012. године, у режији Небојше Брадића. „Kармен“ је несумњиво врхунац Бизеовог стваралаштва, у којем се његова уметничка генијалност испољила у пуном сјају - кроз страствене мелодије, динамичне ритмове и дубоку карактеризацију ликова. Овог месеца, представа је на репертоару Велике сцене 21. јуна, с почетком у 19 часова. 

Поред ових антологијских дела, на репертоару наше Куће, кроз историју, нашла су се и друга Бизеова остварења: опера „Ђамиле“, „Симфонија у Ц-дуру“ и оркестарска свита „Арлезијанка“, прво његово дело изведено на сцени Народног позоришта. Премијера је одржана 26. марта 1902. године, чиме је започет дуги и плодоносни однос београдске публике са стваралаштвом славног француског композитора.

У години када се обележава век и по од његовог одласка, Бизеова музика и даље одзвања са сцене београдског националног театра, потврђујући његов статус непролазног уметника чија дела надилазе време и границе.