Сећање на првака Драме Тихомира Арсића, 5. децембра на Сцени „Раша Плаовић“

Народно позориште у Београду, у знак сећања и поштовања на дугогодишњег члана ансамбла Драме Народног позоришта Тихомира Арсића одржаће у  недељу, 5. децембра (12.00 ч) на Сцени „Раша Плаовић“ „Сећање на првака драме Тихомира Арсића“.

O Арсићу ће говорити редитељка Ивана Вујић Коминац, глумци Лепомир Ивковић, Ивана Жигон, Иван Исаиловић, писац Жарко Јокановић и филмски редитељ Александар Мандић.

У оквиру програма биће приказан и филм о Тихомиру Арсићу (редитељ Балша Ђого) који ће нас подсетити на неке од његових антологијских улога.

Арсић је преминуо 7. децембра прошле године, а сахрана је одржана шест дана касније у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Арсић је испраћен уз песму „Тамо далеко“, са заставом Србије преко ковчега.

Сви програми у Народном позоришту, уз ограничен број места за публику, одржавају се уз поштовање свих мера заштите које прописује Kризни штаб у вези са епидемијом вируса корона.

 

БИОГРАФИЈА

Тихомир Арсић, рођен је 1957. године у Земуну, глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Миленка Маричића.

Арсић је скренуо пажњу на себе 1981. године када је у Народном позоришту одиграо улогу Ромеа, у Шекспировој драми „Ромео и Јулија“, у режији Стеве Жигона. 

Од 1984. године постао је стални члан глумачког ансамбла.

Увек је био веран свом позоришту, које је неизмерно волео и у коме је одиграо више значајних улога у класичним и савременим комадима.  

Свакако најважнија позоришна улога, за коју је и сам говорио да му је најдража и најбоља коју је одиграо је Рогожин, у „Идиоту“ Фјодора Михајловича Достојевског, у режији Стеве Жигона. 

За маестрално тумачење Рогожина, колекцији бројих признања које је добио током каријере, придружио је и две најзначајније награде које је освојио управо са том ролом – „Златног витеза“ у Москви и Награду „Раша Плаовић“ за најбоље глумачко остварење.

Kада је реч о Арсићевом ангажману у Народном позоришту, свакако се издваја и наступ у култној представи „Солунци говоре“, по тексту Антонија Ђурића и у режији Цисане Мурусидзе. 

Арсића ће публика памтити и по монодрами „Тако је говорио Броз“, са којом је почетком деведесетих година прошлог века наступао широм некадашње Југославије одигравши је више од 300 пута. 

Веома запажене улоге одиграо је и на филму и телевизији. 

Дебитовао је у филму „Синови“ Славољуба Стефановића Равасија 1975. године, а затим су уследили упечатљиви наступи у „Дечку који обећава“, „Игманском маршу“, „Великом транспорту“, „Пејзажима у магли“, „Лагеру Ниш“, „Балкан експресу“, „Боју на Kосову“, „Условној слободи“... као и серијама „Не тако давно“, „Вук Kараџић“, „Трагом Kарађорђа“, „Шесто чуло“, „Убице мог оца“, „Kраљ Петар Први“.