Тако чине све

О делу

Тако чине све (Così fan tutte) је опера коју је 1790. године компоновао В. А. Моцарт на либрето Лоренца да Понтеа. Наизглед лагана прича о љубави, превари и искушењу заправо дубоко задире у природу људских односа, преиспитујући поверење, верност и слабости. Иако је музички савршено обликована, Тако чине све дуго није уживала пуну популарност. У 19. веку била је ретко извођена јер је њена радња, која отворено приказује превару и љубавну непостојаност, многима деловала неморално или цинично. Публика и критика тог времена очекивале су идеализовану слику љубави, а ова опера је без милости разоткривала управо супротно. Тек у 20. веку, са новим схватањем психологије ликова и већом спремношћу да се прихвати амбивалентност људске природе, Тако чине све је почела да добија своје заслужено место у светском репертоару као једна од најсуптилнијих и најсавременијих Моцартових опера.
Радња опере почиње  једном наизглед наивном опкладом: Дон Алфонсо убеђује своје младе пријатеље Феранда и Гуљелма да њихове девојке Дорабела и Фјордилиђи неће издржати тест верности. Момци се прерушавају у мистериозне странце у покушају да освоје девојку свога пријатеља, чиме испрва наивна игра прелази на опасан и изразито клизав терен. У почетку их девојке одбијају, али временом уз свесрдну помоћ завереника Дон Алфонса и конобарице Деспине и упорности момака који све више уживају у игри, полако попуштају. Дорабела прва прихвата нову авантуру, док Фјордилиђи дуже одолева, али на крају и она попушта. Када маске коначно падну, истина исплива на површину – о љубави, искушењу и ономе што смо спремни да заборавимо и превазиђемо. Питање је – ко је добио опкладу? Ко је заправо победио? Можда сви. А можда – нико.

Реч редитеља

Тако чине… све? 
На први поглед, опера Тако чине све делује као лагана комедија о ситним љубавним искушењима, међутим она је дубоко проткана мизогиним мотивима. Женска непостојаност и наивност управо представља предмет комедије. Ова представа преиспитује да ли је стварна непостојаност у срцу жена — или у људској природи уопште? Поставка ове опере у околностима клупског ноћног живота помера фокус са осуде на разумевање сложености међуљудских односа у савременом свету. У времену где је све доступно и када се социјални конструкти много лакше руше, тешко је изградити постојане и трајне љубавне односе. Љубавне игре лако постају игре ватром и оне од нас праве другачије људе, све мање способне да верују у идеале. 
Класична опера дуго је била перципирана као елитистичка и удаљена од свакодневнице. Неколико деценија уназад она пролази кроз велику трансформацију са намером да се ова најсложенија уметничка форма приближи широј публици и савременом духу. Опера Тако чине све коју интерпретирају млади, а која је превасходно намењена младој публици, поставља питања која се тичу комплексности емотивних односа једне генерације. Да ли се иза опуштеног става крију дубоки страхови? Да ли је рањивост мана? Има ли уопште љубави… у клубу? У срцу ове приче не стоји осуда, већ напротив – разумевање. Два млада пара ће се вечерас поиграти сопственим осећањима и потребама. Њихов плес ће бити интензиван док се не упале светла. А када се светла упале остајемо огољени једни пред другима. Огољени са свим својим осећањима, страховима, кајањем и срамотом. Тада је прави тренутак да се постави питање: шта је љубав када се усудимо да будемо оно што јесмо? 

Реч ментора

Све значајне светске оперске куће имају Оперски студио, као важан корак  усавршавања младих уметника на путу ка професионалној каријери.
Поносни смо на чињеницу да Оперски студио Народног позоришта има веома дугу традицију.Током свог вишедеценијског постојања имао је различите концепције и трансформације у складу са временом и уметничким потребама. 
До сада су Оперски студио, као уметничко руководство, водили наши најеминентнији уметници и свако је пренео најбољи део свог искуства и знања а Оперски студио је оправдао суштину свог постојања изнедривши читаву плејаду уметника који су постали стубови Опере Народног позоришта.
Последњих година у Оперском студију „Борислав Поповић” поред младих певача усавршавају се и млади диригенти и корепетитори. Новина је и то што су многи полазници Оперског студија укључени у редован репертоар Народног позоришта коме смо захвални за изузетну бригу о младим уметницима.
Осећам се почаствованом што сам кроз рад у Оперском студију доживела лепоту менторства са младим, талентованим уметницима, несебично им дарујући сво своје знање, искуство, али и доброту, разумевање, усмеравање кроз савете и дисциплину, припремајући их за чаробан и тежак уметнички живот.
Рад са младим уметницима подразумева велику одговорност и аналитичност, али и посебан и промишљен приступ сваком појединачно. Неретко сам радећи са њима  бивала толико исцрпљена као што никада нисам ни после својих најтежих оперских представа.
Пред нама је младалачка, полетна, савремена интерпретација опере „Тако чине све”. Једно веома смело и духовито читање Моцартовог и Да Понтеовог дела, у складу са   генерацијом која је данас и изводи. Али, ова представа преиспитује и важна питања кајања и начина превазилажења сопствених грешака. 
Уживала сам у уметничком раду са свим мојим драгим младим полазницима и волела бих да неки од њих једнога дана  делић онога што су научили од мене пренесу будућим генерацијама. Јер, ВЕЛИЧАНСТВЕНА УЛОГА МЕНТОРСТВА, из генерације у генерацију,  један је од главних постулата који уметност чини вечном!

Примадона Јадранка Јовановић 
и вокални ментор Оперског студија „Борислав Поповић”