Разговор са кореографом
БАЛЕТ ЗА СВЕ УЗРАСТЕ

Зашто сте одлучили да у Београду поставите баш балет Петар Пан?
Позоришту је потребна представа која ће привући децу, нашу будућу публику, и ја сам сматрао да је ово најбољи избор. Ми имамо велики број класичних балета који се изводе у вечерњем термину, а то није згодно за децу. Наравно, и Петар Пан ће се приказивати увече, али ћемо га играти и недељом као матине, што ће пружити могућност родитељима да доведу децу у позориште. Ово је моја прва целовечерња кореографија на уметничкој сцени у Београду, а уједно је и помало застрашујућа. Знате, Петар Пан није ни Лабудово језеро, ни Успавана лепотица... Ја сам овај балет донео Београду превасходно да бих забавио старију и привукао млађу публику. Имали смо срећу да нас у овом пројекту подржи Америчка амбасада, која је финансирала ауторска права композитора, а у овој продукцији је остварена сјајна сарадња између Сједињених држава и Србије.
Да ли је Петар Пан била ваша омиљена књига у детињству?
Да, једна од мојих омиљених књига. У детињству сам много пута гледао и Дизнијеву анимирану верзију. Одрастао сам на фарми, па смо се моји рођаци и  ја често играли Петра Пана током лета.
Колико је за ову представу значајна глумачка способност играча?
Играчи у сваком случају морају бити и глумци, без обзира који балет играју. Њихова способност трансформације је веома важна, а основни задатак играча је да публици пренесу одређену идеју или осећање. У Петру Пану се говори о детињству. Мислим да у свакоме од нас има доста „Петар Пан синдрома“, па се играчима у овој представи пружа јединствена прилика да се врате у детињство.
Сви знамо да деца у причи – лете. Како то дочаравате у представи?
Деца и Петар Пан лете у више наврата током представе, а први чин се завршава летећим дуетом Петра и Венди. Да би један играч летео, потребна су два човека иза сцене: један га подиже у ваздух, а други покреће изнад сцене. То захтева озбиљне припреме...
Музика је наменски компонована за овај балет. Реците нам нешто о сарадњи са композитором.
Господина Семанског сам упознао у Њујорку, где смо се састали да бисмо разговарали о балету и музици и тада смо се договорили шта желимо да буду најважнији аспекти балета. Затим сам неколико седмица радио на сценама, израчунавао време потребно за сваку слику, одређивао њихов редослед... Те податке сам послао г. Семанском и – неколико седмица и неколико телефонских разговора касније, вратио сам се у Њујорк да чујем музику. После свега неколико мањих измена, музика је била завршена. Рад са овим композитором је био дивно искуство за мене. Разумео је шта желим и успео да у музику унесе моја осећања.
Балет Петар Пан сте најпре поставили у САД. Колико се рад са београдским играчима разликовао?
Овај балет сам постављао у Лас Вегасу. Током неколико седмица рада са играчима, покушао сам да у кореографију укључим личне одлике играча, тако да мислим да су они имали велики утицај на коначни изглед кореографије и балета у целини. Играчи из Београда су се добро прилагодили кореографији и имам утисак да уживају у томе. То је балет у којем и на којем се може забављати, па се надамо да ће и публика уживати.
Бранкица Кнежевић

ТОМАС Е. СЕМАНСКИ
Оригиналну музику за балет Петар Пан Бруса Стајвела, компоновао је Томас Е. Семански. Семански је дипломирао на њујоршкој Музичкој академији „Крејн“, а магистрирао музику на Фридонија универзитету у Њујорку. Студирао је аранжирање код Артура Франкенпола и саксофон код Џејмса Столтија. Семански је аутор музике за пет балета. Поред тога, компоновао је и музику за рекламе, филмове, као и експерименталну електронску музику. Његов први балет, Дракула, написан је по наруџбини Балета „Колумбијa“ у Јужној Каролини и добио је Награду Америчког удружења композитора, аутора и издавача. Исту награду је добио и његов други балет, Лепотица и звер. Музику за светску премијеру балета Петар Пан у кореографији Бруса Стајвела,  наручио је својевремено Балет Неваде (САД). Ово остварење је добило повољне критике у Невади, у Лисабону (Португалија) и у Јуџину (Орегон, САД). Томас Семански је преминуо у септембру 2007. године.

БРУС СТАЈВЕЛ
Брус Стајвел је међународно признат кореограф и педагог. У току своје каријере, био је уметнички директор Државне опере у Берну у Швајцарској, Балета у Хонг Конгу, корејског Универзал балета и најзад Балета Неваде, где је радио дуже од деценије. Балет у Хонг Конгу и Универзал балет, су се под његовим вођством развили у јаке и међународно признате ансамбле, и доживели своја прва гостовања у Америци и Европи, а Балет Хонг Конга био први уметнички ансамбл из те земље који је гостовао у Кини. Као уметнички директор, Стајвел је проширио репертоар Балета Неваде за 30 нових балета – 13 гостујућих кореографа и 17 балета у сопственој кореографији, а публици су били најдражи његови Крцко Орашчић, Петар Пан, Сан летње ноћи и Добра времена. Стајвел често гостује као педагог у трупама широм света, као што су: Холандски плесни театар, норвешки Национални балет, мађарски Народни балет, Народни балет Португалије, Државне опере у Берлину, Пекиншки балет, Шангајски балет, Бат-Дор из Израела, Национални институт Истанбула и бројне плесне школе у Јапану и Америци.