Ковачи

Ова драма, написана давне 1991. није изгубила на значају, те се њеним сценским извођењем не би нарушила једна од принципијелних одредница савременог домаћег репертоара – а то је актуелност. Без конвенционалних и баналних драмских стереотипа (од убификције до карактеризације, од заплета до расплета) ова драма на уметнички тачан и веродостојан начин отвара и покреће питања лапидарно сажета у „Ко је ко, шта је шта, шта је чије, чији је ко, ко је чији”... Питања која јесу део нашег садашњег живота али и судбине...
Ковачи су драма култивисаног израза, пуна незлобиве ироније која каткад прелази у сарказам, драма која говори о једном крвавом проблему смештеном у, чини се, вечитом алгоритму историјске збиље овог тла, из перспективе помало резигнираног мудраца.

 Зоран Раичевић, драматург

НАГРАДЕ
Миленко Павлов – Најбољи глумац на VI интернационалном фестивалу „БАЛКАН 2000“, Корса, Албанија.

МИЛОШ НИКОЛИЋ
Рођен 13. јуна 1939. у Косову Пољу. Основну школу завршио у Банатском Аранђелову, Гимназију у Панчеву, Академију за позориште, филм, радио и телевизију, одсек Драматургије, у Београду.
Важнија дела:
Катабасис (песме, 1971)
Луди Антун (песме, „Просвета“ Београд, 1974)
Бувља књига (песме, 1974)
Златоусти и друге приче (приче за децу, 1980)
Комедије (четири комедије: Ушо ђаво у Панчевце, Светислав и Милева, Атентат, Ковачи 1992)
Патка (сатирично-хумористички текстови, 1998)
Fierarii (Ковачи, превод на румунски Вероника Лазареану, Лумина, 1998)
Coaforul cantaretei chele (Фризер ћелаве певачице, три комедије, Ковачи, Издаја домовине, превод на румунски Вероника и Симеон Лазареану, Лумина, 2002)
Котва (песме, 2001)
Важније позоришне представе:
Бувља представа (Мало позориште, Београд)
Ушо ђаво у Панчевце (Позориште „Стерија“ Вршац, Позориште на Теразијама Београд)
Светислав и Милева (Народно позориште „Тоша Јовановић“ Зрењанин, Театар „Јоаким Вујић“ Крагујевац, Српско народно позориште Нови Сад, Народно позориште Лесковац, Народно позориште Приштина и под називом Мишко и Маришка Народно позориште Суботица)
Атентат (Вечерња сцена „Душко Радовић“ Београд, Народно позориште Кикинда)
Ковачи (Српско народно позориште Нови Сад, Театар „Јоаким Вујић“ Крагујевац)
У преводу др Јана Јанковича Ковачи су се играли у Зволену, Словачка, редитељ Љубослав Мајера.
У преводу Веронике Лазареану Ковачи се играју у Румунији, у букурештанском позоришту „Нотара“, у режији Хорациу Малајелеа, у позоришту у граду Свети Ђорђе, у режији Теодоре Хергелеђу, у граду Бузеу, у режији Рзвана Савескуа. У преводу Христоса Гувиса Ковачи се играју у Атини, као заједнички пројекат позоришта „Комедија“ и „Ex machina“ и градског позоришта из Волоса, у режији Константиноса Арванитакиса.

СТЕФАН САБЛИЋ
Рођен је у Београду. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду, катедра за позоришну и радио режију, у класи проф. Егона Савина. Студирао је последипломске студије на универзитету у Тел Авиву. Представе: Проклети Ковалски Небојша Ромчевић (Атеље 212, 1998), Електра, Данило Киш (Атеље 212,1999) Живот из почетка Мирослав Момчиловић (2000, Театар Култ), Прича о Војнику Стравински & Ф. Рамуз (2001, Израел), У посети код Господина Грина Џеф Барон (2002, Атеље 212),  Адресант непознат Катрин Кресман Тејлор (2003, Београдско драмско позориште). Добитник је Награде „Мата Милошевић“ за најбољег студента режије.

y