Интервал / Songs / Viva la vida
Зоран Марковић / Мауро Бигонцети / Александар Илић

ИНТЕРВАЛ
Зоран Марковић је инспирацију пронашао у свом најближем окружењу; главна тема је несналажење човека у савременом свету. Овом представом, покушаће да дочара свет особе која већ деценијама није ништа променила у свом окружењу, која и не комуницира са спољашњим светом. Једини извор информација јој је ТВ пријемник и спорадичне посете људи који доносе своје верзије свакодневних догађаја. У представи је изражена релативност протока времена, пред нама се смењују слике различитих карактера, све је врло динамично, иако време уствари стоји.

ЗОРАН МАРКОВИЋ
Школовао се у Балетској школи „Лујо Давичо” у Београду. Добитник је Нагрaде „Benetton” која му обезбеђује стипендију и наставља школовање у Хамбургу код Нојмајера и у Монте Карлу код Безобразове. У дрезденском Балету ангажован је 1993, а солиста постаје 1997. Тамо наступа у балетима Џона Нојмајера, Штефана Тоса, Маца Ека итд. У балетској компанији „Thoss TanzKompanie" у Килу и Хановеру ради као солиста и репетитор. Са лионским Балетом гостује у Азији са представом Кармен, Маца Ека у улози Дон Хозеа. Члан хашког NDT-a  постаје 2006. где сарађује са Килијаном, Еком, Форсајтом, Лајтфутом. У Бризбејну, Есену и Визбадену поставља балете Штефана Тоса. Радионице и балетске вежбе држи у Немачкој, Аустралији, Хрватској и Србији и  наставља каријеру као слободан уметник, кореограф и педагог.

SONGS
У сензуалној и рафинираној игри троје играча у балету Songs, Мауро Бигонцети се окреће једном од својих омиљених композитора, тако блиском његовом сопственом сензибилитету, Хенрију Парселу. Јединствени геније и мајстор изражавања људских страсти, Парсел савременим језиком и темама ванвременског карактера компонује Песме (Songs), по којима је названа и ова кореографија.

МАУРО БИГОНЦЕТИ
Мауро Бигонцети је рођен у Риму. Одмах по завршетку балетског школовања при Опери у Риму, добија професионални ангажман у истој кући. После 10 година рада у римској Опери, 1982/83. се прикључује компанији Атербалето под уметничким руководством Амадеа Амодија, где учествује у целокупном репертоару играјући у бројним балетима Жоржа Баланшина и Леонида Мјасина. Као најзначајнија, истиче се његова сарадња са кореографима као што су Алвин Ејли, Глен Тетли, Вилијам Форсајт и Џенифер Милер. Свој први балет, Sei in movimento, поставља 1990. године, на музику Ј.С. Баха, чиме дебитује у Teatro Sociale у Грасини. По одласку из Атербалета постаје слободни уметник, па у том својству ради кореографије за Балет из Тоскане, Енглески национални балет (Лондон), Национални балет из Марсеја, Штутгартски балет, Немачку оперу из Берлина, Државну оперу у Дрездену, Аргентински балет, Градски балет Сао Паола (Бразил), Балет „Гулбенкијан“ из Лисабона, Државни балет Анкаре, Балет „Капитол“ из Тулуза. Креирао је балете и за бројне италијанске компаније, међу којима су балети миланске Скале, римске Опере, Арене у Верони, Театра „Сан Карло“ у Напуљу. У периоду 1997. до 2007. ангажован је као уметнички директор Атербалета, и током тог периода је оформио потпуно нову трупу, са новим репертоаром. По одласку са места директора остаје и даље главни кореограф Атербалета, гостујући као free lance кореограф у иностранству. Међу његовим најзначајнијим делима за Атербалето су: Songs, Cantata, Rossini Cards, Vespro, Les Noces, WAM, Romeo and Juliet и InCanto. Поред тога, преноси своје балете али и креира нове поставке за Alvin Ailey Dance Theatre (Festa Barocca), New York City Ballet (In Vento, Oltremare и Luce Nascosta), Les Grands Ballets Canadiens (Le Quattro Stagioni), Ballets Jazz de Montreal, те за Државну оперу Хановера, Државну оперу Берлина (Caravaggio), Балет из Базела и друге.

VIVA LA VIDA!
Балет Viva la Vida је плесни омаж људској снази и истрајности, патњи и радости, сузама и смеху.  Иницијалну капислу за представу је дао лични манир и стил мексичке сликарке Фриде Кало која симболизује, односно овековечује све емоције које доживљавамо и испољавамо.  Александар Илић се захваљује Амбасади Мексика, за несебичну подршку коју је пружила у реализацији пројекта.

АЛЕКСАНДАР ИЛИЋ
Александар Илић се опредељује за уметнички позив већ после основне школе када уписује средњу Mузичку школу „Исидор Бајић“ у Новом Саду. Неколико година касније уписује средњу Bалетску школу „Лујо Давичо“ у Београду. Током балетског школовања започиње балетску каријеру у Народном позоришту у Београду 1997. године. Одмах потом бива ангажован као члан ансамбла. Као играч, интерпретира целокупни репертоар од класичног и неокласичног до савременог балета и 2003. године добија признање Народног позоришта у Београду. После низа солистичких улога, промовисан је у првог солисту 2005. године. За његово уметничко формирање значајан је рад са следећим кореографима: Лидија Пилипенко, Мари-Клод Пјетрагала, Дитмар Сајферт, Сташа Зуровац, Ренато Занела и други. На Фестивалу кореографских минијатура дебитовао је као кореограф, 1999. године, и од тада наставља да истражује поменуту врсту креативног стваралаштва. Године 2008. креира кореографију за представу Чаробни пасуљ у Позоришту „Пинокио” као и појединачне комаде у оквиру маркетиншког програма Народног позоришта у Београду. Његове кореографије су биле приказиване и награђиване у Србији и региону. Дипломирао је на Факултету за медије и комуникације.