Балетски триптих Infinitas
три једночина балета на музику С. Рајичића, Е. Јосифа и П. Коњовића

ПОЕМА
реч аутора

Поема и њени стихови приказ су наших емоција и боја наше душе. Поема је као плес, пуна спирала, вртлога, скокова и накупљених емоција играча, насталих као непосредни одговор на музику. Поема је назнака прича које потичу из наше душе. Поема је прилика да се доживи посебна веза која постоји између музике и игре, где смо у могућности да видимо покрет играча као музичку партитуру. Ова Поема је потрага за слободом душе која никада не престаје да сања. У датом тренутку сви постајемо мелодија, ритам и експресија у изражајно јаком Рајичићевом Другом виолинском концерту. Играчи визуализују енергију музике те и ја, заједно са њима, покушавам да прикажем какав је осећај бити део ове Поеме, део  партитуре, са могућим искушењем страсти, љубави и мира.

ИГОР КИРОВ, кореограф

Игор Киров, истакнути македонски играч и кореограф је студирао на Ротердамској плесној академији у Холандији и стекао мастер диплому из области аудио и визуелне уметности на Институту за уметничку игру у Београду. Наступао је у многим европским балетским трупама и сарађивао са реномираним кореографима као што су Ицик Галили, Тон Симонс, Бил Т. Џоунс, Стивен Петронио, Јакопо Годани, Ед Вуб, Охад Нахарин, Карлос Матос и други.

Још као играч почео је са креирањем мањих кореографија а 2006. године је освојио награду за најталентованијег младог кореографа на међународном такмичењу у Нагоји (Јапан).

Постављао је кореографије за бројне балетске трупе широм света: Македонски народни балет, Балет Хрватског народног казалишта у Сплиту и Ријеци, Орландо балет у САД, Националну оперу у Бордоу у Француској, за Државна позоришта у Олденбургу, Дармштату, Noverre у Штутгарту, Дрездену, и Delattre плесну компанију у Немачкој, Masdanza фестивал у Шпанији, за Државна позоришта у Клагенфурту и Грацу у Аустрији и Театар Сен Гален у Швајцарској, као и за Equilibro Dinamico у Италији и SIDance фестивал у Кореји, Kannon плесну компанију у Санкт Петербургу (Русија) и Узбекистански национални балет у Ташкенту. 

Оснивач је трупе The Kirov Dance Company (2007) са којом је освајао бројна признања и награде: за балет TEM....N освојио је Награду публике за најбољу кореографију на 14. Међународном кореографском такмичењу Masdanza у Шпанији (2009); Специјалну награду за  балет На ивици (Оn the Edge) на првом Међународном кореографском и балетском такмичењу у Пекиншком националном центру сценских уметности (2011); другу награду на 16.  Међународном фестивалу кореографских минијатура у Србији за Додир (Touch, 2012 године) и награду за продукцију на 18. Међународном такмичењу кореографа Masdanza у Шпанији (2013). Удружење македонских композитора (СОКОМ) му је 2016. године доделило награду Виртуози за најбоља уметничка достигнућа у категорији међународног признања. Киров је 2022. године добио награду за најбољу кореографију за представу Едип на 55. Македонском позоришном фестивалу „Војдан Чернодрински“. 
Кореографска остварења: He Helijum, Коцка, На путу, 14 сати, Атлантида, Ивица, Неиспричане приче, Le Sacre du printemps, Од тог дана, Што те нема, Неиспричана коцка, Станица Скопље, Едип коментари, Сви марш на плес, Приче, Дневник Нижинског, 5 до 12, Исток-Запад, Дервиш и смрт, Црвена соба, Писма њему, Са стране на страну, Приче са пута свиле, Руска коцка.
Заједно са Мојцом Мајцен је основао BALKAN DANCE PROJECT који има за циљ да окупи младе и талентоване играче и кореографе. Као гостујући професор предаје на уметничким академијама у Минхену, Скопљу, Београду, Будимпешти, Љубљани и Токију.
Био је уметнички директор Балета Хрватског народног казалишта у Сплиту од 2015. до 2020. године.

ПТИЦО НЕ СКЛАПАЈ СВОЈА КРИЛА 
реч аутора
Птицо не склапај своја крила је кореографска реинтерпретација истоименог балета Вере Костић и Енрика Јосифа заснованог на стиховима Рабиндраната Тагоре. Мој ауторски поступак је пре свега дијалог из данашњег тренутка са кореографкињом.
Из изворника је преузета жудња као главни покретач, гориво за ослобођење и сазревање, рушење свих кавеза и зидова. Жудња је и стваралачка и рушилачка сила која измиче контроли и води јунакињу, птицу из наслова, на лет вртоглавих висина до болних дубина душе. Мислим да се ова тематика најречитије изражава игром, да тела плесача у својим односима, сусретима, сукобима, виртуозношћу али и исцрпљивањем, најнепосредније причају о суштини, несаломивости људскости. То је оно за чиме трагам са својим сарадницама/има у раду на овом балету.
Представа као и сам љубавни пут птице, наше главне јунакиње сагорева у жељи, неодлучности, страху и борби са својим унутрашњим птицама, иза које ће остати само пепео.

МИЛОШ ИСАИЛОВИЋ, кореограф

Рођен је 1988. годи­не у Лозни­ци. Завршио је балет­ску шко­лу „Лујо Дави­чо“. Био је сти­пен­ди­ста пре­сти­жне балет­ске ака­де­ми­је TAZ (Tanz Aka­de­mie Zürich) у Цири­ху (Швај­цар­ска) 2005. године. Од 2009. до 2011. годи­не био је члан Балета Народ­ног позо­ри­шта у Бео­гра­ду где је уче­ствовао у ком­плет­ном репер­то­а­ру. Од 2010. ангажован је као играч савре­ме­ног пле­са у Битеф денс ком­па­ни­ји у Бео­гра­ду. У оквиру исте компаније поставио је следеће балете као кореграф: Дуња­лук (2016), Маг­бет (2017) и Живо­тињ­ска фар­ма (2022).

Награде: „Димитрије Парлић“ за најбољег кореографа савре-меног плеса (2017) „Смиљана Мандукић” за најбољег игра-ча (2022). Бави се педагошким радом у балетским школама и академијама широм Европе и САД где предаје савремену игру. Наступа као солиста, али је ангажован и као асистент Едварда Клуга, признатог кореографа и директора Словеначког народног гледалишча у Марибору (Словенија), са којим је постављао балете у операма и позориштима као што су Бољшој балет (Русија), Бечка државна опера (Аустрија), Национална опера у Риги (Летонија), Балет и опера у Новосибирску (Русија), Циришка опера (Швајцарска), Дортмундски балет (Немачка).

Као кореограф у оквиру драмских представа сарађује са неким од најпризнатијих редитеља попут Кокана Младеновића и Дина Мустафића.

СИМФОНИЈСКИ ТРИПТИХОН

Уочи јубилеја, стогодишњице Балета Народног позоришта у Београду, кореографкиња Маша Колар ствара балет на музику Петра Коњовића Симфонијски триптихон. Реч је о репрезентативном делу српске музике националног карактера, које је постало познато као фолклорна балетска музика. 

Начин Колариног прилажења овом српском националном музичком и плесном наслеђу, неизбежно је обележен фолклорном тематиком. Унутар њега кореографкињин приступ таквој традицији није дослован, већ проналази инспирацију из три међусобно повезана извора. 

Први извор је сам карактер Симфонијског триптихона, који се темељи на фолклорној музици, обилује разноврсним контрастним темама, ужареним ритмом плесне игре, али и мрачним атмосферама, те се природно намеће при обликовању плесног језика. 

Ако Коларова и посеже за фолклорним изворима, они нису везани уз плесну фолклорну традицију, већ уз традицију рукотворина којима се бавио народ, првенствено његов женски део. Пиротски ћилим са својим архетипским скупом мотива, постаје темељ за комплетни визуелно-сценски идентитет представе задајући просторни оквир плесу али и кореграфским решењима самих плесних корака и покрета. 

Међутим Маша не остаје на приказу пуке апстракције фолклорних кореографско-сценских форми, већ се инспирише и темом пролећа које је заправо скривени покретач Станковићеве приче о Коштани, тј. приче о младости и слободи коју она носи, те о пробуђеној носталгији за њима. Тај дух пролећа се итекако осећа и у Коњовићевој музици која својом динамиком, ритмиком и атмосфером одаје слику буђења природе која распламсава људска чула, будећи тиме јаке емоције и страст. 

Овим новим делом, може се рећи да Маша Колар наставља историју кореографа и кореографкиња који користе фолклорне мотиве у својим балетима и на неки начин потврђују канонски след фолклорних балета. Маша Колар још од 2019. године с троделном балетском вечери Чипка започиње свој рад на савременом балету инспирисаном фолклорним мотивима и темама, да би га у Симфонијском триптихону потврдила, развила и продубила.

Маја Марјанчић

МАША КОЛАР, кореографкиња

Балетска уметница рођена у Загребу 1973. године, завршила је Школу савременог плеса Ане Малетић, похађала је Vlaamse Dansacademie у Брижу (Белгија) и завршила преддипломске студије савременог плеса, наставнички смер, на Академији драмских уметности Универзитета у Загребу и дипломске студије Културологије на Филозофском факултету у Ријеци. Професионалну играчку каријеру започиње 1986. године у загребачком позоришту „Комедија”, а наставља је 1992. године у Балету Дрезден где је 1995. године добила статус солисткиње. Године 1997. награђена је престижном наградом “Mary Wigman” за посебна играчка достигнућа у кореографијама Џона Нојмајера, Стефана Тоса и Матса Ека. Од 1998. ангажована је у Thoss Tanz Kompanie. У улози Кармен, у кореографији Матса Ека, гостовала је са Лионским балетом у Азији. Од 2000. године сарађује са Квинсленд балетом у Бризбејну (Аустралија). У 2005, 2006. и 2008. години предавала је на Универзитетској плесној академији у Стокхолму (Шведска) и на Универзитетској плесној академији у Интерлокану (САД), асистирала је у Алто балету у Есену (Немачка). Године 2007. постала је члан Атербалета у Италији где је радила са кореографима Мауром Бигонцетијем, Охадом Нахарином, Марком Гоекеом, Ђином Патерсон, Андреом Мескитом и Валтером Матеинијем. Од 2006. године запослена је у Училишту ЗКМ-а као балетски педагог и кореограф настављајући интернационалну каријеру слободне балетске уметнице. За Балет Народног позоришта у Београду са Зораном Марковићем поставила је балет Интервал, а за Bitef Dance Company балет Отело те самостално Дон Жуана. У Загребу продуцира и ради кореографије The memory of water, Merry christmas for naughty kids, Тријада и Alie. За Национални балет младих у Хамбургу поставила је три кореографске минијатуре, за балет ХНК-а Ивана пл. Зајца представу Pour homme et femme и Macbeth, Чипку, Посвећење пролећа, Послеподне једног фауна; Болеро за балет ХНК-а у Загребу а Allegro за балет ХНК-а Сплит. 
Добитница је: Награде хрватског глумишта 2008. године, Награде критичарског стола за изванредно балетско извођење у Остину (САД), Награде за изванредно балетско извођење и Награде публике за кореографију у представи BoNet, Копенхаген (Данска) 2010. године; Продукцијске награде 27. и 30. недеље савременог плеса у Загребу, Струковне награде УПУХ-а 2010. године, као и награде „Олга Орлова” ХНК-а Ивана пл. Зајца 2013. и „Борис Папандопуло” ХНК-а Ивана пл. Зајца за кореографију балета Macbeth 2018. године и за Посвећење пролећа 2020. године.
Од 2017. године је уметнички директор балета ХНК-а Ивана пл. Зајца.