Vesti

Sećanje nije dovoljno da se napravi istorija. A istorija pozorišta, kao i svake osobe, takođe je istorija drugih, o tome kako je umetnost poput plesa migrirala i rasla na različitim geografskim širinama.

Zidovi Kraljevskog Baleta čuvaju fotografije blaga koje pripovedaju o putovanju; istorija poziva svoje protagoniste, a ples u Argentini blista pri pomenu svakog od tih imena. Često se institucije utapaju u tihu anonimnost, bez lica ili prezimena, izbegavajući da se suoče sa odjekom prošlosti.

Organizacije koje promoviše i podržava ITI-UNESCO, kao što je Argentinski savet za ples, često deluju kao zid koji sprečava zaborav.

Predano stojim uz vas u naporima da se spasi i revitalizuje istorija majstora, umetnika i koreografa koji su obogatili svet igre, i koji zaslužuju da buduće generacije čuju za njih.

Imajmo na umu da nismo samo gledaoci, već i naslednici tradicije iskovane umetnošću, dostojanstvom i požrtvovanošću, negujući svoj put pozivom i ljubavlju prema lepoti.

Iako budućnost i sadašnjost privlače našu pažnju, bez čvrstog temelja prošlosti, bez plodnosti naše zemlje, stablo igre ne može da cveta. Koreni su tradicija i u isto vreme… hranljive materije.

Argentinska umetnica Marianela Nunjez

 

Poslanica iz Srbije:

Mnogi pišu kako ples oplemenjuje čoveka.
Kažu kako je jedna od najdivnijih grana umetnosti.
Kako čuva zdravlje, i usrećuje sam duh. I blago onome čiji je posao da pleše po ceo dan.
Istina. Sve je to i više nego istina, u celosti potvrđujem i čvrsto stojim iza svega toga…
Ali ono što treba svi da znaju ako su zaboravili jeste da su svi ljudi na ovoj planeti, u stvari, plesači. Jer je sve oko nas jedna igra. koreografija.
Ovaj naš divni i jedini život je jedna veoma pametno osmišljena koreografija.
Pogledajte kako je sve sinhronizovano telom i prožeto muzikom.
Pogledajte, molim vas.
Svi plešu.
Samo napred. Veliki udah i još veći izdah. I smejte se. I poskočite kad zatreba. Uhvatite nekoga dok pada. U okretu zagrlite i poljubite najiskrenije. Potrčite i skočite u vetar svom težinom.
Raširite ruke i poberite sve latice najbližih, a i onih dalekih.
I budite ponosni plesači ove naše koreografije zvane - život.
Zato plešimo.
Plešimo… dok ne pocepamo sve cipele.

Miloš Isailović